Magarence iz Prokuplja hit suvenir!

Prokupački suvenir magarence, kojim se oslikava duh starog Prokuplja i evocira na šaljivi naziv grada Magarevo, na 6. Izložbi suvenira i turističkih publikacija u Leskovcu osvojio je drugo mesto u kategoriji suvenira. Ovo je prvi put da Turistička oranizacija Prokuplja učestvuje na izložbi ovog tipa, ali i da se neko usudio da promoviše magarence, koje Prokupčani pokušavaju da "zaborave"!

- Oduvek su svi u šali Prokuplje nazivali Magarevom, čak su mnogi sa severa Srbije mislili da je to stari naziv grada. To nije istina, ali je bilo uobičajno da nas tako prepoznaju. Godinama ipak mlađi naraštaji su bežali od ovog imena i ono se gotovo u potpunosti izgubilo. Mi smo samo želeli da se kroz suvenir od gipsa koji je na drvenom postolju podsetimo nekih dobrih davnih vremena kada je šala bila zdrava i predstavljala pečat po kojem smo bili jedinstveni - pojašnjava realizator turističkog programa TOP Nebojša Milenković Jumba.

On kaže da je magarence postalo apsolutni hit.

- Na izložbi su bile sve turističke organizacije iz Srbije, kao i određeni broj iz Bugarske i Makedonije. Magarence kao naš suvenir je prvi put imalo zvaničnu prezentaciju, jer je nedavno osmišljen - kaže Milenković, i dodaje da magarence nije ruganje Prokuplju već karikatura koja simboliše neoficijalni naziv Prokuplja koji se i sada koristi u šali.

Pre šest godina grupa kulturnih ranika Prokuplja pokrenula je inicijativu da se organizuje Dan šale u Magarevu (Prokuplju), čak i da se napravi bista magarenceta kao podsećanje na popularnost ove životinje. Ipak, ona nije prošla, jer Prokupčani nisu imali hrabrosti da Magarevo shvate kao šalu na svoj račun.

- Magare je u Prokuplju do 70-ih godina 20. veka bilo najprisutnija i najkorisnija životinja. Svaka kuća koja je imala vinograd, a bilo ih je gotovo pola grada, imala je magare. On je služio i za zabavu, jer su organizovane trke magarića. Magare je simbol jednog lepog vremena koje je prošlo i po kojem je Prokuplje bilo poznato, a ne ruganje, i smatram da taj simbol treba obnoviti - podseća viši kustos istoričar Narodnog muzeja "Toplice" Petko Marjanović.

(B. R.)