TEMA TELEGRAFA: Postoji li život psihijatrijskih bolesnika i nakon bolnice? (FOTO)

Život bez prijatelja i podrške u stalnom preispitivanju... Vrte se u začaranom krugu... Naposletku - samoizolacija! Da život korisnika psihijatrijskih usluga ne mora da izgleda poput ove rečenice i da postoji mesto na kojem ih neko konačno pita kako im je, ne konstatujući "ad hoc" šta im je, dokazuje Udruženje korisnika psihijatrijskih usluga "Duša".

Preporučujemo

U njihove prostorije u Višegradskoj uputili smo se jednog kišnog dana. Napolju sumorno, a unutra - toplo, sigurno,lepo...

U prijatnom ambijentu uz toplu kafu dočekuje nas nekoliko članova. S osmehom na licu potvrđuju da im se život iz korena promenio otkad su zajedno. Nekima od njih zahvaljujući učešću u brojnim aktivnostima Udruženja, a uz redovno uzimanje propisanih lekova i redovnih odlazaka na kontrolu smanjena je doza lekova koje piju. To je, kažu, prvi tračak svetlosti na izlasku iz tunela u kojem se svako od njih nalazio.

- Čovek je socijalno biće i jedna od najvažnijih stavki u oporavku korisnika psihijatrijskih usluga upravo je druženje i boravak sa ljudima koje "muči ista muka" - počinje priču sa nama predsednica Udruženja Vesna Avramović. U grupama samopomoći, svakog petka od 16 do 17.30 časova članovi lakše prolaze krizne trenutke razgovarajući o onome što ih boli. Na Vesnine reči nadovezuje se potpredsednik "Duše" Slobodan Lazić:

- Mnogi od nas kada su stigli nisu bili u stanju da progovore nijednu reč. Toliko nam je bilo teško... A, onda je neverovatnom dinamikom sve oko nas počelo da se menja. Znate li koliko samo znači kada vam za početak, psiholog Jovana Bešević razjasni pojmove koji stoje na otpusnoj listi ili izveštaju sa kontrole. Mnogi ne razumeju delove onoga što je tamo napisano.

Saznajemo i da je značajan broj članova (u Udruženju ih je trenutno više od 60) za kratko vreme pronašao svoju pasiju među brojnim aktivnostima Udruženja, čiji je glavni cilj – resocijalizacija i osnaživanje.

- Isključivo od ličnog afiniteta zavisi da li će se neko uključiti u aktivnosti glumačke, likovne, literarne ili psiho-edukativne radionice, pohađati školu jezika ili kompjutera, ići na psihodramu ili sportski dan na Adu i igrati stoni-tenis... Jedna od uloga Udruženja je da još uvek ranjive ljude, po izlasku iz bolnice implementira u društvo fokusirajući se pre svega na osmišljavanje njihovog slobodnog vremena. U tom smislu se organizuju brojne posete institucijama kulture (pozorištima, bioskopima, galerijama, muzejima).

- Ovde nema potcenjivanja i osuđivanja. Osećam se zaštićeno i sigurno - priča nam jedan od članova koji je u Udruženju od aprila 2010. i dodaje - Otkad sam ovde, nisam više sam na svetu! Nisam "šetajuća dijagnoza". Drugi me konačno gledaju kao individuu sa svojim razmišljanjima i osećanjima. Mnoga prijateljstva su među ovim zidovima stvorena. Među članovima Udruženja je više korisnika nego korisnica. Bilo bi više i ljubavi da nam ne fali žena! Evo, apelujem ovim putem da pozovete žene da nam se pridruže - šali se Petar sa toplim osmehom na licu.

Likovne radionice se održavaju dva puta nedeljno u saradnji sa Udruženjem "Prostor" koje vode slikarke Mina Aleksić i Marija Kućan.

Od još jednog člana, A.M. koji je redovan na sastancima Udruženja saznajemo da je Petar pravi ljubitelj glumačke radionice.

- Otkad smo uspostavili saradnju sa sjajnim francuskim profesionalnim glumcem Rišarom Groloom, ne prestajemo da nižemo uspehe sa svojim predstavama - priča ponosno Petar i dodaje - U okviru Bitef "Polifonije" nastupali smo u UK "Parobrod", izvodili predstave u Centru za kulturnu dekontaminaciju... Poslednju predstavu "Na treći pogled... Višnjik" izvodili smo, 9. oktobra (uoči Svetskog dana mentalnog zdravlja) u CZKD-u, a 14. oktobra u psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici kod Niša gde su nas uprava, osoblje bolnice i trenutno hospitalizovani korisnici sjajno dočekali.

Na repertoaru članova "Duše", saznajemo, našle su se i predstave "Uz Hamleta", "Gde je duši telo", ali i "Otelo, zločin i predrasude" u kojem su učestvovala i Udruženja "Novi svet" i "As".

U okviru glumačke radionice "fizičkog teatra" zajedno sa grupom "Hajde da" i profesionalnim plesačima Bitef Dance Company pod rukovodstvom sjajnog koreografa i kostimografa Borisa Čakširana izveli su u decembru prošle godine predstavu "Susret" u kulturnom centru "Rex" u okviru festivala "Off Frame". Priznaju nam pomalo šaljivo da je uz sve lekove bilo komplikovano zapamtiti koreografiju iz puno celina, ali i da je nakon premijere zadovoljstvo bilo neprocenjivo!

Strpljenje i dobronamernost voditelja radionica Borisa Čakširana i Marka Pejovića kao i profesionalnih umetnika pomoglo je da uspešno izađu na kraj sa zadacima. U septembru ove godine u Bitef teatru održali su i predstavu "Pravo na umetnost". Sa onima sa kojima su radili, dodaju, i nakon završenih radionica nastavili su da se druže.

Među glumačkim radionicama, prema rečima člana A.P. značajno mesto zauzimaju radionice i u "Aps Art-u".

- Nakon vežbi disanja i pokreta sa rediteljkom, koja vodi ovu radionicu postavljamo se u situacije iz života u kojima smo pretrpeli neki stres. U toj komunikaciji podstiče nas da izrazimo šta nam je smetalo u nekom trenutku, šta smo osetili, šta nas je bolelo... Jednom rečju - da izrazimo emociju! – objašnjava nam ovaj redovni član Udruženja.

Zahvaljujući podršci organizacije IAN (Inernational Aid Network) članovi su pohađali školu engleskog jezika, kao i školu kompjutera (nakon koje su posle položenih ispita dobijali diplome), a jednom u dve nedelje pohađaju i literarnu sekciju... Posebno su, kažu, ponosni na učešće u čuvenom "Pesničenju".

Trenutno su svi zaokupljeni projektom koji podržava Fondacija "Trag", a u okviru kojeg su već održali akciju "živa biblioteka". Naime, nekoliko članova "Duše" bili su "živa knjiga", spremni da podele svoje životne probleme i priče sa zainteresovanim građanima u Domu Omladine. Za Svetski dan mentalnog zdravlja imali su još jednu aktivnost a to je štand na Trgu Nikole Pašića gde su delili promotivni materijal Udruženja, radili ankete sa prolaznicima i razgovarali sa svima koji su bili zainteresovani za oblast mentalnog zdravlja.

- Na sva pitanja sam odgovarao, osim na jedno: Koja mi je dijagnoza? - priča nam jedan od članova koji je želeo da ostane anoniman i dodaje da je u okviru pomenutog projekta zajedno sa ostalim članovima držao predavanja po ovdašnjim srednjim školama deleći sa školarcima svoju ličnu priču, a sve u cilju dizanja opšte svesti i destigmatizacije kada je u pitanju tema mentalnog zdravlja.

Posećenost je, kažu, u svim školama bila velika, a takva će nadaju se biti i u psihijatrijskim bolnicama, koje u okviru pomenutog projekta planiraju da posete. Cilj je da predstave Udruženje hospitalizovanim pacijentima i ohrabre ih da im se pridruže.

Članovi Udruženja su i ranije držali predavanja u bolnicama kao i na fakultetima (Filozofskom, Fakultetu političkih nauka, Univerzitetu Singidunum), a svesrdnu pomoć u svim dosadašnjim akcijama pružali su im volonteri (studenti psihologije i diplomirani psiholozi).

- Otkad sam ovde vratila mi se volja za životom! Moja pokojna majka je imala običaj kada mi je teško da mi kaže:"Trgni se"! Kada sam nju izgubio, činilo mi se da sam izgubio svu podršku. A, onda sam je ponovo pronašao u "Duši".

Ima li boljih reči od ovih da nas isprate iz Višegradske 23?

(Katarina Vuković)