Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
vlada 53
Da se rat vodio kako je prikazano u seriji pretpostavljam,a i ubeđen sam, da bi na našim prostorima i danas trajao II svetski rat. Na sreću taj rat je bio dinamičan pa se završio pre mnogo godina. Zaključak:ništa bez "Otpisanih".
cera
Koja crna kraljevina,kada je kralj pobjegao u London sa 84 tone zlata Koja budala sada moze biti za kralja i otadzbinu koju su ostavili tj. izdali svoj narod.!!
Dragan
Drugi svetski rat je pre svega bio rat protiv fašizma, a četnici su još krajem 1941 kršeći napravljeni sporazum sa Titom o zajedničkoj borbi protiv fašizma, napravili istorijsku grešku jer su preko Nedića paktirali sa Nemcima. Njihova taktika čekanja da saveznici slome Hitlerovu mašineriju, pa da tek onda krenu u borbu nije urodila plodom. Zbog toga još na sastanku Čerčila, Ruzvelta i Staljina 1943 u Kairu saveznici ih nisu priznali kao antifašističku vojsku, i kasnijim dogovorom na Jalti dali Titu koncesije da nastavi sa kontinuitetom Jugoslovenske države. Razjedinjenost četnika gde je svaki četnički komandant hteo da bude veći od Draže, nedisciplina i vojnička neorganizovanost na kraju su rezultirali porukom kralja i vlade u izbeglištvu da se narod pridruži partizanima u borbi za konačno oslobodjenje zemlje. Od prelaska vrhovnog štaba 1942 u Bosnu u Srbiji i nema rata sa Nemcima nego jedino četničkog progona komunista čiju ideologiju su smatrali za svestsku pošast koju treba u Srbiji iskoreniti. Posleratni revanšizam i komunistička ideologija o stvaranju novog pravednijeg društva od onog koji je pred drugi svetski rat radnike i seljake u Srbiji doveo do totalne propasti, koštale su mnoge nevine ljude života kao i svugde u Istočnoj Evropi,gde su komunisti došli na vlast, a najviše u Rusiji. To je bila istorijska cena gde su pobednici partizani pravili novo bezklasno društvo i obnovu Jugoslovenske države na osnovu komunističke ideologije, gde je trebalo društvo očstiti od ideološkog i nacionalističkog korova. Da su nekim slušajem na našim Balkanskim prostorima pobedili nacionalisti, ne bi bilo Jugoslavije a Srbija osiromašena i duboko podeljena ušla bi u gradjanski rat gde bi na kraju komunisti potpomognuti Rusima i Staljinom opet bili pobednici. Film Radoša Bajića nam neće ništa poručiti, a da to nije istorijski poznato, i on sam nije ni trebao da pravi taj film, jer će on još više podeliti već podeljeni narod , posebno onaj naveći nepismeni deo Srpskog društva.