NAUČNICI NEKADA: Dovoljno je da se radi 4 sata!

Engleski filozof, matematičar, dobitnik Nobela za književnost Bertrand Rasel nije bio veliki ljubitelj rada.

Živeo je 98 godina, od 1872. do 1970. i duboko verovao da će razvoj tehnologije osloboditi čoveka robovanja radu.

U eseju iz 1932. godine pisao je da bi, kad bi se društvom bolje upravljalo, svaki čovek morao da radi samo četiri sata dnevno. Tako kratak radni dan omogućio bi mu da ispuni sve potrebe i obezbedi sve životne udobnosti, a ostatak dana mogao bi da posveti nauci, slikanju, pisanju.

Raselov zemljak, ekonomista Džon Mejnard Kejns (1883-1946) je, takođe, tridesetih godina prošlog veka, procenjivao da "njegovi unuci" do 2030. godine neće morati da rade više od 15 sati sedmično.

Osam decenija kasnije, ništa se od tih prognoza nije ostvarilo. Naprotiv, čini se da čovek radi više nego ikad.

Po izveštaju "Fajnenšel tajmsa" , među grupama za pomoć "poročnima", u poslednje vreme najbrojnije su grupe "anonimnih radoholičara".

Svet se seti tog problema obično kad se desi nešto šokantno - kao kad je letos u "Benk of Amerika" od isrcpljenosti u 21. godini umro jedan student na praksi.

Podaci "kluba bogatih zemalja", Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), pružaju lepšu sliku današnjeg "radničkog sveta". OECD tvrdi da većina ljudi na svetu danas ima manje radnih sati nego 1990. godine, prenosi "Ekonomist' (The Economist).

Iz podataka OECD sledi i da produktivniji i plaćeniji radnici provode manje vremena u kancelarijama.

Zanimljivo je da najviše radnih sati beleže Grci, čak 2.000 godišnje. Nemci rade samo 1.400 sati godišnje. Nemci su, međutim, 70 odsto produktivniji od Grka!

Postavlja se, međutim, pitanje da li se želja za poslom umanjuje kad ljudi zarađuju više jer - neka istraživanja pokazuju da veće zarade ne vode obavezno do više rada. Naprotiv.

Čuvena studija Kolina Kemerera, u kojoj se bavio odnosom zarade i radnih sati taksista, došla je do zanimljivog zaključka. Taksisti projektuju svoju "ciljnu zaradu" za dan i - kad imaju "dobre vožnje" taj cilj brže ostvare i ranije idu kući, dok, u suprotnom, beleže puno više radnih sati, da bi ostvarili projektovani dnevni prihod.

Škotski ekonomista Adam Smit bavio se tim pitanjem još u 18. veku i zaključio da kad čovek radi umereno - u meri u kojoj će konstantno imati podjednak učinak, ne samo da čuva svoje zdravlje, već je na godišnjem nivou najproduktivniji.

(Telegraf.rs/ Tanjug)