DOBROVOLJNI PENZIONI FONDOVI: Da li se isplate, sve prednosti i mane ove štednje?!

U Srbiji postoji interesovanje za štednju u dobrovoljnim penzijskim fondovima i sve više roditelja se odlučuje da svoju decu već od prve godine života na taj način osigura za "treće doba", rekli su agenciji Tanjug predstavnici fondova.

- Najmlađi član ima godinu dana i imamo još nekoliko vrlo mladih članova, tako da je pred njima period akumulacije od 60 godina i sa veoma malim uplatama, njihova akumulirana suma kada steknu uslov za penziju će biti veoma značajna - navela je direktor Delta đenerali Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Nataša Marjanović.

Ona je rekla da taj fond postoji već sedam godina tokom kojih se broj članova povećao na 50.000, a imovina fonda sada iznosi pet milijardi dinara.

Kako je kazala, najveća prednost dobrovoljnih penzijskih fondova je fleksibilnost, jer članovi sami biraju iznos i dinamiku uplate.

Jedino pravilo koje postoji je ono koje se odnosi na raspolaganje sredstvima, a ono podrazumeva da član ima navršenih 58 godina života, a koliko će se novca uplaćivati i koliko redovno, ostavljeno je na izbor klijentu, dodala je ona.

- Uvek naglašavamo da što više, duže ili redovnije neko uplaćuje, više će biti akumulirana suma za penzije. U prednosti su uvek mlađi članovi zato što se efekat prinosa vidi najviše protokom dužeg vremenskog perioda, tako da je mnogo značajnije da neko ranije krene sa manjim uplatama, nego da se krene kasnije sa višim uplatama - rekla je Marjanović.

Minimalni iznos koji se može uplaćivati mesečno je 1.000 dinara.

Država kroz poreske olakšice stimuliše poslodavce i fizička lica da uplaćuju u dobrovoljne penzijske fondove iznose do 5.214 dinara, što svakako treba iskoristiti, rekla je ona.

Iako roditelji već od prvih meseci života svom detetu mogu uplaćivati sredstva u penzijski fond, Marjanović kaže da je ipak najpogodnije da neko sa završetkom školovanja i započinjanjem radnog odnosa, počne i da štedi u dobrovoljnom penzijskom fondu.

- U slučaju da član premine u toku članstva u dobrovoljnom penzijskom fondu, sve ono što je uplaćeno pripada njegovim naslednicima - kazala je Marjanović.

Kada je reč o drugim fondovima, primera radi, Dunav dobrovoljni penzijski fond ima 84.000 članova od kojih 87 odsto čine zaposleni čiji poslodavci, pored doprinosa u PIO uplaćuju i dopunske doprinose za privatnu penziju.

Izvršni direktor Dunav društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Milan Kovač rekao je da su među ostalih 13 odsto individualni članovi koji iz sopstvenih sredstava uplaćuju u fond.

- Imovina fonda je u poslednjih godinu dana porasla za 1,8 milijardi dinara, odnosno 28 odsto kao rezultat redovnih uplata postojećih i novih članova i prinosa od investiranja koji je drugu godinu za redom najviši na tržištu - kazao je Kovač.

Kao najupečatljiviji trend, on ističe povećanje broja individualnih članova, i to, pre svega, zaposlenih koji pored poslodavca i sami izdvajaju novac i štede u fondu.

Štednju u dobrovoljnim penzijskim fondovima odlikuje fleksibilnost kako u periodu uplate sredstava, tako i u periodu primanja penzije.

- Tako uplate ne moraju da budu redovne, ni jednake, već član bira u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima i potrebama koliko će da izdvaja u fond - kazao je Kovač.

(Telegraf.rs / Tanjug)