TEMA TELEGRAFA: Šta je sve potrebno za usvajanje deteta u Srbiji?

Posle pisanja Telegrafa o majci koja je ostavila bebu i pobegla iz porodilišta, našoj redakciji javili su se ljudi koji se raspituju kako mogu da usvoje dete i koja je procedura.

Brdo papira, čelični živci, jaka volja i strpljenje samo su mali deo onoga što vam je potrebno da biste usvojili dete u Srbiji. Nadležni upozoravaju da je komplikovana procedura kako bi se deca zaštitila od trgovine. Trenutno ima 726 dece u domovima i oko 6.000 mališana u hraniteljskim porodicama.

Načelnik u Sektoru za brigu o deci i porodici u Ministarstvu rada i socijalne politike Dragan Vulević kaže da, uprkos usađenom verovanju kod naših građana, dete u Srbiji nije teško usvojiti i da na usvajanje mališana nije potrebno dugo čekati.

- Nema govora o dugom čekanju za usvajanje dece, već o postupku koji mora da štiti decu. U protivnom, imali bismo scenario kao u Rumuniji, gde je usvajanje dece bilo na granici s trgovinom ljudima - ističu nadležni.

Prema njegovim rečima, problem je u tome što se potencijalni usvojitelji uglavnom kasno odlučuju na usvajanje i imaju visoke kriterijume za decu koju treba da usvoje.

Vulević napominje da ceo proces usvojenja nije jednostavan niti treba da bude olako shvaćen. U protivnom, ako bi sve sveli na minimum, imali bismo scenario kao u Rumuniji, gde je jedno vreme praksa u usvajanju dece bila na granici da pređe u trgovinu ljudima.

On navodi da godišnje 10 do 15 dece usvoje strani državljani, a većina takve dece odlazi u SAD i Švedsku.

- Veoma smo ponosni kada uspemo za decu koja imaju značajne zdravstvene probleme da nađemo usvojitelje. Tako je usvojen mališan od jedne američke porodice, koji je rođen bez ruku i nogu ili dete sa teškim zdravstvenim problemom čiji je odlazak i let avionom u SAD pratila specijalistička medicinska sestra. Strahovali smo da li će preživeiti. Srećom uspeo je, podvrgnut je komplikovanim operacijama i sada je veoma srećan u američkoj porodici koja ima svoju decu i još dvoje usvojenih - kaže Vulević.

KO MOŽE DA USVOJI DETE?

Prema aktuelnom Porodičnom zakonu, dete koje je državljanin Republike Srbije mogu da usvoje građani naše države, ali i strani državljani, pod uslovom da za to dete nisu mogli da se pronađu usvojitelji među domaćim usvojiteljima: da je godinu dana u Jedinstvenom ličnom registru ili da je njegov nadležni organ starateljstva i pre roka utvrdio da je u najboljem interesu deteta da ga usvoje inostrani usvojitelji, a u proceduri dokazao da za takvo dete nisu mogli da se pronađu domaći usvojitelji.

KOJI SU KORACI ZA USVAJANJE DETETA?

Parovi zainteresovani za usvajenje deteta prvo podnose javne isprave u Centru za socijalni rad opštine na čijoj teritoriji žive, i time dokazuju ispunjenost zakonskih uslova za usvojenje. Ponekad se ljudi žale da je priličan broj dokumenata koje treba prikupiti − izvod iz matične knjige rođenih, venčanih, državljanstvo, foto-kopija lične karte, dokaz da lice nije osuđivano, kažnjavano, dokaz o prihodima, o imovinskom stanju. Ljudi smatraju da je to zamorno ili demotivišuće.

Decu mogu da usvoje bračni i vanbračni partneri, a zakon ne isključuje ni pojedinca kao mogućeg usvojitelja.

Pitanja su nekad prilično intimna, ali su neophodna da bi stručnjaci saznali sve što je neophodno za procenu da li je neko spreman, i da li je u dovoljno meri razumeo u šta se upušta. Sa druge strane, neophodno je da se osobama koje prolaze kroz taj proces, podstakne izvesna vrsta samoprocene. Tek ako bez uznemirenosti mogu da odgovore na neka pitanja stručnjaka, znači da su zrelo ušli u taj proces, i da nema mnogo dilema.

Kada usvojitelji uđu u registar, oni nisu stekli nikakvo pravo da će u određenom roku realizovati usvojenje, kako to često doživljavaju, već je samo potvrđeno da po zakonu imaju mogućnost da usvoje dete.

KOLIKO TRAJE PROCEDURA USVAJANJA DETETA?

Za malu, zdravu decu srpskog nacionalnog porekla, broj zainteresovanih usvojitelja je veliki i procedura se obavlja brzo. Određeni broj potencijalnih usvojitelja ne ispunjava neke zakonske uslove, kao što je razlika u godinama, a ona ne sme da bude manja od 18, niti veća od 45 godina. Neki su pojedinci, pa će prednost imati potpune porodice, neke su različitog nacionalnog porekla, pa će imati prednost oni koji imaju isto nacionalno poreklo.

Za svu ostalu decu je problematično i dugo traje, pa čak i nekoliko meseci. U takvim slučajevima reč je o zdravoj romskoj deci, deci sa rizicima u razvoju, sa sindromima, većoj deci, i grupama siblinga (braća i sestre).

(M. B.)