POGLEDAJTE: Minuti nakon eksplozije atomske bombe u Nagasakiju (FOTO)

Atomsko bombardovanje japanskih gradova Hirošime i Nagasakija 1945. godine, predstavlja prvu upotrebu nuklearnog oružja u istoriji. Bombardovanjem japanskih gradova je završen Drugi svetski rat, a procenjuje se da je u narednih pet godina od bolesti uzrokovanih radijacijom umrlo najmanje 250.000 ljudi.

Mnogo je fotografija Japana iz tog perioda koje svedoče o minutima posle detonacije. Oblaci dima kovitlali su se iznad malog gradića na južnom delu ove ostrvske zemlje, u kom je umrlo oko 75.000 ljudi.

Nakon kapitulacije Nemačke i Italije, Japan je ostao jedina država osovine koja je nastavila da se bori u Drugom svetskom ratu. Nakon uspešno isprobane atomske bombe u pustinji u Novom Meksiku i odbijanja japanske vlade da potpiše kapitulaciju, tadašnji američki predsednik Hari Truman je naredio upotrebu nuklearnog oružja.

Hirošima, sa tad 255.000 stanovnika, bio je jedan od malobrojnih gradova koji su bili pošteđeni bombardovanja konvencionalnim oružjem. "Mali dečak" je naziv uranijumske bombe, teške 4 tone i dugačke 3 metara, koja je u bombarderu poletela sa pacifičkog ostrva 6. avgusta 1945. u 2:45 časova ujutru. Posle skoro šest sati, u 8:15 časova, izbačena je atomska bomba koja je detonirana na visini od 580 metara.

Na Nagasaki je 9. avgusta 1945. u 11:02 bačena je atomska bomba, koja je odmah ubila 39.000 ljudi, a za 75.000 se veruje da su umrli naknadno od zadobijene radijacije. Imala je snagu od 22 kilotone TNT eksploziva i bila je imploziona plutonijumska bomba.

Meta za napad je bio Kokura, ali pošto je bilo oblačno uzeta je druga meta na listi, a to je bio Nagasaki. Bomba je detonirana na visini od 470 metara. Da bi sprečili i treću potencijalnu eksploziju, Japan se odlučio za bezuslovnu kapitulaciju čime je završen Drugi svetski rat.

Od tada, u svetu se velike sile utrkuju ko će da imati bolje nuklearno naoružanje. Procenjuje se da ima oko 17.000 nuklearnih bojevih glava širom sveta, što je za 75 odsto manje u protekle tri decenije, pre svega zbog velikog smanjenja količina oružja SAD i Rusije.

Ipak, i pored američkih predviđanja šezdesetih godina 20. veka, prema kojim bi se broj nuklearnih sila mogao povećati na 25 za par decenija, samo se za devet zemalja trenutno pretpostavlja da poseduju nuklearnu bombu, uključujući SAD, Rusiju, Kinu, Indiju, Pakistan, Izrael i Severnu Koreju.

(Telegraf.rs)