ZVONKO BOGDAN PEVA SAMO ZA VAS: Internet je ubio pravu kafanu! (VIDEO)

Poznat po krajnje neobičnom obeležavanju jubileja, bard panonske šansone Zvonko Bogdan koncert kojim će i zvanično proslaviti 45 godina dugu karijeru najavio je krstarenjem beogradskim rekama sa sedmom silom.

Beogradsko Ušće koji trenutak pre isplovljavanja, sve neodoljivo podseća na vojvođanski salaš. Neporecivi dokaz da mesto ipak čine ljudi. Na stolu ispred ekipe Telegrafa − pečenica, sir, vino sa Zvonkovim potpisom.

Tamburaši sviraju gostima "na uvce", i to onako "starinski" prema Zvonkovim rečima kako se radilo pre pedeset godina, a ni sve krupnije kapi kiše ne mogu da pokvare dobro raspoloženje i atmosferu koju do vrhunca dižu "Vratiće se rode" i "Evo banke Cigane moj"...

Taman što smo hteli da zamolimo legendu neprikosnovene tamburaške pesme da otpeva "Svaku ženu volim ja", Zvonko pravi pauzu, tek da kaže da je malo poznato da je prva pesma koju je komponovao "Svake noći tebi pevam", kako je simbolično nazvan i koncert, koji će 24. novembra prirediti u centru "Sava".

Na pomen toga da je u četiri decenije dugoj karijeri svaku pesmu posvetio nekome, a ovu svoju prvu ni manje ni više nego Vlastimiru Pavloviću Carevcu, između dva zalogaja prosto nas navodi na pitanje koje mu bez dvoumljenja postavljamo:

Važite za velikog zavodnika. Da li je istina da pesme koje izvodite na koncertu obavezno posvetite nekoj dami iz publike?

- Naravno, i zbog toga sam oduvek imao velikih problema - počinje priču za Telegraf na palubi splava Zvonko Bogdan, dodajući "vešto" s osmehom na licu: "U braku i van braka!"

Sa koliko godina ste prvi put otišli u kafanu?

- Bilo mi je svega pet godina kada sam kročio u kafanu. Moj otac je više bio "kafanski tip" od mene, ali sudbina je htela da moja kancelarija bude kafana... Zabavljao sam ljude po kafanama i trudio se da od kafane napravim mali teatar.

Kažu vaši vršnjaci da kafana nije više ono što je nekada bila... Delite li njihovo mišljenje?

- Nekada su ljudi bili daleko opušteniji u kafani. Svako je imao svoje piće, svog kelnera, svoju pesmu... Internet je sve pokvario, pa i kafanu!

Sećate li se prve ploče koju ste kupili?

- Kako da ne. Bile su to ploče maestralnog mađarskog violiniste Šandora Lakatoša. I danas mogu da osetim njihov miris... Nabavljao sam ih u Budimpešti.

Uz divnu pesmu počastili ste nas i sjajnim vinom i to sa vašim potpisom. Čula sam da ste zakleti antialkoholičar. Kako onda znate da vam je vino dobro?

- Poslednjih godina me teraju da ga često probam. Tako znam da je dobro (smeh).

 Šta da kažemo damama koje hoće da im posvetite pesmu na predstojećem koncertu, gde da sednu?

- Gde god da sednu, one koje me inspirišu, pronaći ću! - skoro da nam dobacuje bard panonske šansone pre nego što nam ga "otimaju" novinari iz druge redakcije...

Šarmer stare dobre škole oprašta se sa damama iz ekipe Telegrafa, ljubeći im ruke. U pozadini se čuje dobra stara "Već odavno spremam svog mrkova", a mi podižemo još jednom čašu Zvonkovog vina...  Za sreću i ponovni susret u Centru "Sava".

(Katarina Vuković)