Kraj za tašna-mašna stečajne upravnike

Privatizacija preduzeća s državnim i društvenim kapitalom u Srbiji trebalo bi da se završi do kraja naredne godine. Izmenama zakona, firme koje do tada ne nađu kupca idu na bubanj, odnosno u stečaj ili likvidaciju, a i propisi o stečaju biće promenjeni do Nove godine. Cilj je, kažu u Ministarstvu privrede, da taj postupak bude transparentniji, odgovorniji, a prava radnika veća.

Ministar privrede Saša Radulović kaže da više neće biti "tašna-mašna stečajnih upravnika". Ključna promena je u tome da će prioritet za naplatu dugova, kada preduzeće ode u stečaj, imati radnici.

- Po novom zakonu o stečaju radnici će u prvom redu biti pokriveni za sve minimalne zarade koje im se duguju i za staž. Drugo, sva povezana lica preko of šor kompanija i čuda koja su i napravila ovaj haos padaju u poslednji isplatni red. Svi se naplate, pa tek onda oni. To su značajne promene koje će omogućiti zakonito i dobro vođenje stečajnih postupaka - objašnjava Radulović.

Zastupnici radnika kažu da su to važne i dobre promene, ali im se ne dopada što se stupanjem firme u stečaj automatski raskida radni odnos sa svim zaposlenima, ali se novi radnici mogu angažovati po potrebi.

"Zašto bi zapošljavao nove ljude da obave posao koji bi stari lako mogli da urade, jer je to njihovo preduzeće i oni su u toku sa problemima. Kada je reč o povezivanju penzijskog staža, tamo se navodi da je to posao PIO fonda, ali ne kaže se od kojih para - smatra predsednik Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost Branislav Čanak.

Ministar privrede navodi da Zakon o stečaju ukida potrebu za Agencijom za licenciranje, i to je agencija koju će Ministarstvo ukinuti.

- Pokazali su potpunu nesposobnost da kontrolišu stečaje, to im je bila osnovna obaveza koju su imali - kaže Radulović.

Stečajem će se ubuduće baviti Komora stečajnih upravnika i Agencija za privatizaciju dok se ne formira Organizacija za nadzor. Direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika Siniša Kukić pita zbog čega se s jedne državne institucije nadzor razdvaja na dve.

- S jedne institucije, koja nije budžetski korisnik, koja prenosi višak svojih prihoda u državni budžet, formiraju dve nove organizacije za koje, takođe, nije jasno na koji način će se oni finansirati - kaže Kukić.

(Telegraf.rs / Izvor: RTS)