SEĆATE LI SE PIĆA KOJA SMO VOLELI: Jupi, boza, klaker i kabeza!

U vreme kad nije bilo bilborda, niti agresivnih reklama za mnoge napitke, kupovala su se pića koja nisu "preživela" pad komunizma ili nisu uspela da nađu svoje mesto na novom tržištu.

Telegraf vas podseća na neka od njih, tada veoma popularna, danas samo deo lepih uspomena. Pojedina se još uvek mogu naći u prodavnicama, ali nisi ni blizu nekadašnje slave. Ona predstavljaju delić davno izgubljenog vremena i države koja više ne postoji.

"Jupi" - Omiljeni sok stare Jugoslavije. Ljubitelji ovog napitka su uvereni da je on "roditelj fante", koja je nakon sloma SFRJ zauzela njegovo mesto. Sok od narandže koji je imao reklame u udarnim terminima jedinog kanala između crtanog filma u sedam i deset i "Dnevnika" u pola osam.

Boza - Osvežavajuće bezalkoholno piće koje se pravi od kukuruza - projinog brašna, šećera i kvasca. Pije se hladna, boja je žućkasta, tečnost je zamućena kao gusti sok, a oni koji je se sećaju pili su je najčešće u poslastičarnicama kojih ima sve manje. Nakon pojedenih slatkiša, tulumbe, baklave ili princes krofne, idealan način da sabijete ogromnu količinu šećera u sebe. U pojedinim supermarketima i danas se može naći ovaj proizvod, ali prema opštem mišljenju, nije ni do kolena tekućini koja se mućkala na frižideru u poslastičarnici.

Kabeza - Pored boze, drugi glavni sok u starim poslastičarnicama. Kabeza na turskom jeziku znači sok. Piće karakteristične crvene ili narandžaste boje koje se pravi od biljnog sirupa i sode. Ima sladak ukus, po mnogo čemu specifičan, blago je gazirana. Za razliku od boze, kabeze nema u prodaji u supermarketima, a može se još naći jedino u retkim poslastičarnicama. Stariji pamte dečje svađe kada su se s najbližima svađali da li je bolja kabeza ili boza.

Klaker - Osvežavajuće piće koje se najviše kupovalo u "pokojnim" sodarama. Različitih ukusa, ovo piće je kao stvoreno dolazilo kao osveženje nakon kupanja u letnjim mesecima. Nakon dolaska prestižnih robnih marki na naše tržište, tražnja za njim je opala, ali se i dalje može naći u pojedinim podrumima pića, pogotovo u gradovima u unutrašnjosti.

Limunada - Veoma popularno piće koje se pilo u poslastičarnicama takođe, ali su ga preferirali stariji, pošto ga je veoma lako bilo napraviti i u kućnoj radinosti. Pored boze i kabeze, ovaj osvežavajući napitak se služio u čašama. Zli jezici tvrde da u ovim limunadama nije bilo uopšte limuna, već bi se pravili od limontusa. Ovo, međutim, nije bilo preporučljivo pitati vlasnika poslastičarnice, jer bi veoma lako mogli da ostanete bez omiljenih slatkiša.

Sokovi sa cevčicom - Kupovali su se po radnjama i spadali su među redovne artikle koji se kupuju maloj deci. Pamte se i po tome što na označenom mestu retko kada bi mogla da se probuši cevčicom kesica, već bi se koristilo alternativno mesto na dnu. Imali su jednu veliku manu - veoma brzo bi bili popijeni, i deca bi se nakon ulaska u radnju prvo za njih hvatala kada bi prišla rafovima. I danas se mogu naći u prodavnicama, ali današnji klinci imaju druge afinitete.

"Koka-kola" u staklenoj povratnoj ambalaže od jednog litra - Dok plastična ambalaža nije postojala u radnjama, a limenke se koristile ne za piće, već za skupljanje, odnosno kao statusni simbol, za goste se uobičajeno kupovala "koka-kola". Međutim, za razliku od sadašnjih hiperpakovanja, tada je bila najpopularnija ona u staklenoj ambalaži od jednog litra. Zbog ovih flaša u prodavnicu bi se išlo sa specijalnim plastičnim korpama u koje bi stale dve flaše ili njih šest. S dolaskom platične ambalaže, ova vrsta ambalaže je nestala, a sada su moderna plastična pakovanja od dva i pola litra.

"Jagodinsko pivo" - Omiljena tekućina radničkog sloja širom bivše zemlje koja je dolazila iz nekadašnjeg Svetozareva. Genijalna etiketa s dekicom i njgovim velikim brkovima opčinjavala je sve pivopije. U doba kada nije bilo "hajnekena", "tuborga", "karlzberga" i ostalih poznatih brendova piva, "deda" je bio zakon. Nažalost, nakon pada socijalizma, proizvođač nije uspeo da se izbori sa konkurencijom, pa je ovo pivo sada retka privilegija ljubitelja i uživalaca iz sadašnje Jagodine. U poslednje vreme vraća se na velika vrata.

Sok od zove (bza) - Domaća poslastica zbog koje su mnogi masovno brali ovu biljku. Sam način proizvodnje je bio specifičan za svako domaćinstvo, a najbolje domaćice su ljubomorno čuvale recept za ovaj napitak. Izuzetno slatko piće koje je obeležilo detinjstvo mnogih generacija. Tajna je bila u branju biljke koju je bilo najbolje uzimati pet ili šest dana nakon kiše, da bi bila puna polena. Bez mnogo treskanja, cvetovi bi se brali bez listova i odlagali u torbu. Od toga bi se spravljao sirup koji su deca obožavala, pa nije čudo što mnogi danas imaju veoma pozitivna sećanja na njega.

Soda-voda - Ovo bezalkoholno piće se proizvodilo od obične vode u koju se dodavao ugljik-dioksid da bi se dobila gazirana voda. Ovo bezalkoholno piće se proizvodilo u sodarama, a majstori koji su to radili su se zvali sodari. Ukus "soda-vode"  je veoma sličan današnjim gaziranim vodama. Bila je  jeftino piće i koristila se za uklanjanje simptoma jake kiseline u stomaku, pravljenje špricera... Sifonske boce su se koristile po više puta i kad bi se ispraznile, nosile su se kod sodadžije na ponovno punjenje.

(Telegraf.rs)