TOP 7 ŠPIJUNSKIH AGENCIJA: Ovo su najpoznatiji svetski špijuni! (FOTO) (VIDEO)

Bezbednost jedne države zavisi u najvećoj meri od informacija o planovima koje prave njeni neprijatelji, a pouzdanost tih informacija od kvaliteta njenih obaveštajnih službi.

Ne treba posebno naglašavati ni važnost tzv. špijunskih agencija, niti glamur, pustolovnost i misterioznost koji prate tajne agente. Džejms Bond možda jeste izmišljeni lik, ali je baziran na stvarnom čoveku, na Srbinu Dušku Popovu, a njegova brojna duhovna deca danas operišu po celom svetu.

Neki su Rusi, neki su Kinezi, neki Amerikanci, a neki, oni najbolji, su...

Pročitajte našu top-listu sedam najboljih obaveštajnih službi na svetu!

7. 国家安全部 odnosno Ministarstvo državne bezbednosti

Zemlja: Kina

Skraćenica: Nema

Najveća kineska bezbednosna agencija, koja se pre svega bavi spoljnom sigurnošću, ali je delimično involvirana i u pitanja unutrašnje. Zadatak joj je da skuplja obaveštajne podatke o drugim zemljama, ali i da se efikasnim merama bori protiv neprijateljskih agenata, špijuna i kontra-revolucionara kojima je cilj da zbace kineski "socijalistički" sistem.

Mnogi agenti MDB-a operišu u tzv. regiji Velike Kine, u Hong Kongu, Makau i Tajvanu, i snažno su se penetrirali u kineske zajednice u inostranstvu. U jednom trenutku je čak 120 agenata koji su operisali u Americi, Kanadi, zapadnoj i severnoj Evropi i Japanu pozvano natrag. Do tada su bili obični biznismeni, bankari, učitelji i novinari, potpuno utopljeni u milje u kome su živeli i radili.

Najveći poznati uspeh joj je penetracija u CIA putem prevodioca Larija Vu-Taj Ćina kojeg su regrutovali 1944. godine, a otkriven je tek osamdesetih. 2003. godine Katrina Leung, koja je skupljalja novac za republikance, otkrivena je kao dvostruki agent, i za FBI i za Kineze.

6. Direction Générale de la Sécurité Extérieure odnosno Generalni direktorat spoljne bezbednosti

Zemlja: Francuska Republika

Skraćenica: DGSE

Pod pokroviteljstom francuskog ministarstva odbrane, ova agencija radi zajedno sa Centralnim unutrašnjim obaveštajnim direktoratom na dobavljanju informacija koje se tiču nacionalne bezbednosti, tako što obavlja paravojne i kontraobaveštajne operacije u inostranstvu. Kao u slučaju drugih sličnih agencija na svetu, njene aktivnosti nisu javno dostupne.

Podeljena je na pet direktorata koji se bave administracijom, strategijom, političkom i bezbednosnom špijunažom, elektronskim prisluškivanjem i operacijama. Zgrada u kojoj se nalazi kolokvijalno se naziva "Bazen". Ima oko pet hiljada zvaničnih agenata i nepoznat broj spoljnih saradnika.

Neki od najvećih uspeha su to što su pre CIA znali da će Sovjeti izvršiti invaziju na Avganistan, zatim izvođenje državnog udara '79. u Centralnoafričkoj republici, razbijanje najveće sovjetske mreže za industrijsku špijunažu na Zapadu, ali i brojne operacija oslobađanja talaca u Iraku.

Među najveće neuspehe se ubraja činjenica da je od samog početka, kako tvrdi jedan od njenih ključnih bivših obaveštajaca Filip Tiro de Vosoli, bila snažno infiltrirana od strane KGB, to što je javnost saznala da su prisluškivali američke biznismene u Francuskoj, ali i da je potopila brod Grinpisa i ubila holandskog člana posade, a sve po naređenju tadašnjeg predsednika Miterana.

5. Bundesnachrichtendienst odnosno Savezna obaveštajna služba

Zemlja: SR Nemačka

Skraćenica: BND

Moćna špijunska agencija obnovljene Nemačke, sa preko 300 lokacija u zemlji i inostranstvu, i sa preko šest hiljada ljudi pod svojom komandom. Zadatak joj je da na vreme upozorava vladu u Berlinu o svim pretnjama po nemačke interese koji dolaze spolja. Skuplja informacije koje se tiču terorizma, oružja za masovno uništavanje i nezakonitog transfera oružja, organizovanog kriminala, pranja novca, ilegalne imigracije i informatičkog rata.

Za vreme Hladnog rata znali su svaki segment života u Istočnoj Nemačkoj: noseći kapacitet svakog mosta, broj ležajeva svake bolnice, dužinu svake aerodromske piste, širinu i stepen održavanja svakog puta kojim bi Sovjeti morali da prođu u slučaju napada na Zapad. Infiltrirali su se u najviše političke i vojne nivoe DDR.

Interesantna je jedna anegdota iz tog perioda. Kada je jedan istočno-nemački vojni obaveštajac, ujedno i agent BND, postao osumnjičen od strane Rusa, BND je preko svojih ljudi na Istoku podmetnuo lažne izveštaje koji su sumnjičili zapravo istražitelja KGB. On je uhapšen i poslat u Moskvu, a njihov čovek je bezbedno prebačen na Zapad.

Ipak, u tim ranim danima situacija je bila i obrnuta, pa je i Štazi znao sve to isto o Zapadnoj Nemačkoj. Pored toga, veruje se da su šezdesetih godina čak 90 odsto nižih službenika BND bili zapravo dvostruki agenti.

BND je tačno u sat znao kada će Izrael započeti Šestodnevni rat 1967. godine i tačno kada će Sovjeti početi invaziju na Čehoslovačku naredne godine. Tokom '90-ih godina obučavali su OVK, a veruje se i da su odigrali ključnu ulogu u razbijanju Jugoslavije. Među najveće neuspehe se ubraja to što nisu bili upoznati sa planom palestinske grupe Crni septembar a u vezi sa otmicom izraelskih sportista tokom Olimpijskih igara u Minhenu 1972. godine.

4. Главное разведывательное управление odnosno Glavna obaveštajna uprava

Zemlja: Ruska Federacija

Skraćenica: GRU

Rusija ima dve obaveštajne agencije koje operišu u inostranstvu, a razlog zbog koga predstavljamo vojnu a ne civilnu je zbog toga što ova poseduje šest puta više agenata van zemlje nego SVR (Spoljna obaveštajna služba) koja je direktni naslednik Direktorata za spoljne operacije KGB. Premda, mora se naglasiti da ove dve agencije rade u kooperaciji jedna sa drugom.

Tokom sovjetske ere razvila je veliko suparništvo sa KGB, a čuvene su njene mere obezbeđenja: čak je i generalni sekretar Komunističke partije SSSR morao da prolazi kroz sigurnosnu proveru pre nego što bi ušao u njihov glavni štab. Pod svojom kontrolom drže Specnaz.

Po rečima jednog prebega, američka vojska je duboko infiltrirana od strane GRU koja skuplja podatke o liderima SAD sa ciljem njihove likvidacije od strane Specnaza u slučaju rata. U tu svrhu postoje, navodno, brojne aktntašne sakrivene širom Sjedinjenih Država, koje u sebi sadrže oružje za eliminisanje. Te priče, iako se šire još od '80-ih, nikada nisu potvrđene.

Reč dve i o SVR: Aldrič Hejzen Ejms, Harold Džejms Nikolson, Erl Edvin Pits i Robert Filip Hansen samo su neki agenti CIA i FBI koje je ova služba regrutovala nakon raspada Sovjetskog Saveza a koji su otkriveni od strane američkih vlasti. Broj onih koji nisu otkriveni nikada nećemo saznati.

Atentati koje je sprovodila za vreme dok je bila u sastavu KGB su se, veruje se, nastavili. Aleksandar Litvinenko, koji je ubijen 2006. godine, navodno je bio agent ove službe ali je SVR demantovala da sa njegovim ubistvom ima ikakve veze. Agent GRU koji je u Kataru 2004. godine ubio Zelimkana Jandarbijeva, bivšeg islamističkog predsednika otcepljenje Čečenije, izjavio je da je uhapšen jer su ih SVR agenti izneverili time što ih nisu evakuisali na vreme.

3. Central Intelligence Agency odnosno Centralna obaveštajna agencija

Zemlja: Sjedinjene Američke Države

Skraćenica: CIA

U pitanju je glavna služba u američkoj obaveštajnoj strukturi, a sedište joj je u Lengliju u Virdžiniji, svega nekoliko kilometara daleko od Vašingtona.

Jedina je nezavisna obaveštajna agencija u SAD. Bavi se skupljanjem podataka o stranim vladama, korporacijama i pojedincima, analiziranjem tih podataka ali i onih koje su skupile ostale američke obaveštajne agencije. Poslednji spisak zvaničnih ciljeva joj je borba protiv terorizma, razvijanja nuklearnog i drugog oružja za masovno uništavanje, upozoravanje vašingtonske administracije o bitnim događajima napolju, kontraobaveštajna borba i sajber-špijunaža. Po zahtevu predsednika, CIA takođe sprovodi tajne aktivnosti i taktičke operacije u inostranstvu.

Uspeha je bilo mnogo. Od prvog državnog udara u Iranu 1953. godine preko svih sličnih aktivnosti u Srednjoj i Južnoj Americi i svih onih aktivnosti za koje nikada nećemo saznati a koje su Americi donele status jedine svetske supersile, pa konačno do atentata nad Osamom Bin Ladenom, koji je izvršen zahvaljujući njihovim informacijama i pripremi i kojim se rukovodilo iz njihove baze u Avganistanu.

Neuspeha je bilo jednako mnogo: za početak, Fidel Kastro je, i pored brojnih pokušaja CIA da nad njim izvrši atentat, i dalje živ i po svoj prilici umreće prirodnom smrću. Tu su, svakako, i afera Votergejt, ali je bez premca najveća sramota to što nisu znali ništa o planiranju napada na SAD 11. septembra.

CIA je trenutno involvirana u skandal vezan za špijuniranje stranih državnika, koje je vršila sa NSA (Nacionalnom sigurnosnom agencijom) koja se bavi unutrašnjom bezbednošću, prisluškivanjem i kontra-obaveštajnim aktivnostima.

2. Secret Intelligence Service odnosno Tajna obaveštajna služba

Zemlja: Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanija i Severne Irske

Skraćenica: MI6

U pitanju je jedna od najmoćnijih, najpoznatijih i najtajnijih tajnih službi na svetu, dom Džejmsa Bonda, kolokvijalno zvana MI6 od "Military Inteligence, Section 6" (Vojna obaveštajna služba, odsek 6), a čak ni njeno golo postojanje nije bilo priznato od strane britanske vlade do 1994. godine. Korene vuče iz 1909. godine, i za 104 godine svog postojanja izrasla je od minorne organizacije do najvažnijeg stuba odbrane Ujedinjenog Kraljevstva.

Uspeha ove službe je bilo na pretek. Svrgavanje Mohameda Mosadeka u Iranu 1953. godine, zajedno sa CIA, bio je samo jedan u nizu. SIS je tokom Hladnog rata ubacio visokopozicionirane krtice u obaveštajne strukture mnogih istočnoevropskih zemalja, uključujući i SSSR, navodno učestvovao u hapšenjima i likvidacijama brojnih neprijatelja vlade u Londonu, odigrao ključnu ulogu u svrgavanju sa vlasti libijskog lidera Gadafija, sprečavanje čitavog niza bombaških napada IRA i islamista.

Međutim, najveća dostignuća - kao i kod drugih službi - nikada nećemo saznati.

Dejvid Keli, naučnik i stručnjak za biološko ratovanje koji je radio za britansko ministarstvo odbrane, izneo je 2003. godine javnosti svoje uverenje da Iračani ne poseduju oružje za masovno uništenje, što nije išlo na ruku MI6 koja je medije punile suprotnim podacima kako bi opravdala invaziju na Irak. Pozvan je na svedočenje u parlament. Dva dana kasnije je pronađen mrtav. Njegova smrt nikada nije do kraja razjašnjena.

Neuspeha MI6 je takođe bilo puno. 1918. godine nisu svrgli boljševike sa vlasti u Rusiji, 1939. nemački su kontraobaveštajci oteli njihove agente u Holandiji, Sovjeti su im 1940. ubacili krticu Kima Filbija, koji se uzdigao visoko u hijerarhiji, hranio Ruse tajnama i nije bio otkriven sve dok 1963. nije pobegao u SSSR. Operacija "Albansko svrgavanje" krajem 1949. godine je propala zbog njega i koštala života oko 300 Albanaca obučenih od strane MI6.

Dva aktivna agenta ove službe su 2006. godine, uz dozvolu nadređenih, dala intervju medijima po prvi put. Zamaskiranih glasova, oni su pokušali da uporede svoj život sa Bondovim: premda su negirali da su ikada imali "dozvolu da ubiju", potvrdili su da postoji Q (Kju) koji vodi tehnološko odeljenje kao i da postoji direktor koga zovu C (Si) (slično M u filmu). Svoj život su opisali kao glamurozan i raznolik, sa mnoštvom putovanja i pustolovina, a posao primarno kao skupljanje informacija i razvijanje odnosa sa mogućim izvorima.

1. Mossad odnosno Institut za obaveštajne i specijalne operacije

Zemlja: Država Izrael

Skraćenica: Nema

Špijunaža je igra u kojoj uvek pobeđuje Mosad! To je jedino što može da se zaključi na osnovu nekoliko decenija postojanja ove institucije, čije ime na hebrejskom doslovno znači "institut". Glavne dužnosti ove službe su skupljanje obaveštajnih podataka, tajne operacije i borba protiv terorizma, ali i dovođenje u Izrael Jevreja iz onih zemalja koje zabranjuju imigraciju u ovu državu.

Uz krilaticu "putem mudrog usmeravanja možeš voditi svoj rat", Mosad je jevrejskoj državi svojom špijunažom omogućio da opstane i pobedi u svakom ratu koji je vodila: kao primer ćemo navesti samo činjenicu da su njihove informacije i krtice u egipatskim, jordanskim i sirijskim strukturama omogućile kompletan uvid u njihove vojske i ciljeve 1967. godine, zbog čega ih je Izrael do nogu potukao za samo šest dana.

Neki od drugih krupnih uspeha su otkrivanje, kidnapovanje i dovođenje u Izrael iz Argentine naciste Adolfa Ajhmana 1960. godine, atentat na letonskog nacistu Herbertsa Cukursa 1965. godine, otkrivanje Hezbolahovog agenta u Sjedinjenim Državama, evakuacija Jevreja iz Bosne tokom rata i iz drugih zemalja, i upozorenje upućeno CIA avgusta 2001. godine da će Al Kaida izvršiti veliki teroristički napad na Ameriku (mesec dana kasnije desio se 11. septembar).

Brojni su atentati na naučnike i inženjere koji su radili za Irak, Iran i druge zemlje neprijateljske prema Izraelu, a Masud Alimohamadi, Ardešir Hoseinpur, Madžid Šahriari, Dariuš Rezainedžad, Mostafa Ahmadi-Rošan samo su neki od njih. Mosad je navodno odgovoran i za železničku nesreću u Severnoj Koreji u kojoj je stradao fisilni materijal i zajedno sa njim sirijski naučnici koji su radili na iranskom nuklearnom programu.

Mosad je takođe odgovoran i za osvetnička ubistva svih Palestinaca koji su bili umešani u gorepomenuti Minhenski masakr 1972. godine, kada su stradali izraelski sportisti. Operacija se zvala "Bes Božiji", a Stiven Spilberg je o njoj snimio igrali film "Minhen". Međutim, to je bila samo jedna osvetnička operacija ove službe. Spisak ljudi koje je Mosad navodno ubio kao odmazdu za ubistva Jevreja je predugačak za ovaj članak.

Pogledajte video:

(V. V.)