ISPOVEST NAJBOLJE PRIJATELJICE JOVANKE BROZ: Ne mogu da je prežalim!

Kraljevčanka Dara Kostić, koja sledeće godini puni osam decenija života, nedavno je izgubila jednu od najboljih prijateljica - Jovanku Broz.

Ova krajnje skromna dama, koja penzionerske dane provodi sama u svom domu u kraljevačkom naselju Stara čaršija, ostala je verna svojoj prijateljici Jovanki Broz do kraja - iako je nije videla poslednje dve godine, svake nedelje su se čule telefonom.

Jovanku je, kako kaže Dara, krasila prirodnost i imala je razumevanja za sve ljude, bez obzira što je bila prva dama Jugoslavije.

Pisma i čestitke razmenjivale su još od 1955. godine, a istinski drugovale, redovno se posećivale, vodile ženske, prijateljske, ali i političke razgovore još od kraja sedamdesetih, pa sve do Jovankine bolesti i odlaska u bolnicu.

Neobičan je i zanimljiv početak njihovog prijateljstva.

Dara je pedesetih godina prošlog veka bila daktilograf u Okružnom sudu u Kraljevu.

Jednom prilikom u ruke joj je zapao sudski predmet koji se odnosio na moguću zatvorsku kaznu jedne samohrane majke troje dece, koja je bila optužena za proneveru.

Dara je u tom predmetu videla da se žena obratila Titu za pomoć, ali i Jovankin odgovor sudu na to pismo. Ona kaže da je u pismu Jovanka napisala molbu, bez trunke zapovednog tona, da ako je moguće, sudski organi kaznu prilagode njenoj obavezi podizanja dece.

To Jovankino interesovanje za tuđu decu, dirnulo je Daru, koju je majka napustila kada je imala sedam godina, i ona je rešila da joj pošalje čestitku za Novu godinu.

- Čestitka Jovanki naišla je i na mali podsmeh od koleginica, koje su govorile: ''Baš će tebi Jovanka da odgovori.'' Ali, odgovorila mi je, pa su kasnije čestitke i pisma postali sve učestaliji. Sve do 1979. godine, kada me je pozvala da dođem kod nje u goste - priča Dara.

Prvi Darin susret sa Jovankom bio je, kako kaže, prepun euforije, ali i treme.

Međutim, čim je ugledala Jovankin osmeh i počela da priča sa njom, Dara kaže da je trema sama nestala.

Na kraju njene prve posete, Dara je pozvala Jovanku da dođe kod nje u Kraljevo. I na njeno veliko iznenađenje, ona je odmah pristala. Pred Prvi maj te iste godine, Jovanka je pozvala Daru i rekla joj da dolazi kod nje u posetu.

- Jovanka se tako ponašala u našoj kući, kao da je u njoj bila dugo. Nije se mogla primetiti nadmenost, barem prema nama. Mnogo je naroda čekalo da ona dođe kod nas. Jer, Jovanka je bila omiljena u narodu, i kada je videla toliko ljudi, bilo joj je jako drago -  priča Dara Kostić.

Nakon te posete 1979. godine Jovanka je često dolazila kod Dare. Bila je bar dvadesetak puta u domu Kostića. A, i Dara je još češće išla kod nje u Užičku 15, pa i posle kada su se preselili u Bulevar mira.

- Obilazile smo mnoge predele oko Kraljeva, manastire Žiču, Studenicu i Ljubostinju, bile na Kopaoniku i Goču. Jovanka je pored uobičajenih poseta prisustvovala, svadbi moje kćerke Jasmine, pa na babinama mom unučetu i sahrani mog muža 1982. godine - priseća se Dara, dodajući da se tih godina stvorilo jedno pravo prijateljstvo, koje se retko nalazi.

Dara kaže da posle devedestih godina Jovanka nije baš bila u strogoj izolaciji, i da se kretala. Kaže da dolazila kod nje u Kraljevo, odlazila kod sestre, ali da je posle toga malo i njena odluka bila da se puno ne odvaja od kuće.

Ona priča da je Jovanka ponajviše trpela kada su je preselili, i da joj se stalno žalila na brojne nevolje.

- Zvala me je gotovo svakih 15 dana, i to da mi kaže šta joj se dešava. Puno toga mi je pričala. Strepela je, pre svega, kada najave da će padati kiša. Morala je da podmeće lavore, jer je krov prokišnjavao, a podrum joj je bio pun vode - kaže Dara, napominjući da se Jovanka svima obraćala za pomoć, ali da niko ništa nije učinio.

Ova vremešna dama kaže da onaj ko Jovanku nije upoznao nije mogao znati kakva je to žena bila, iskrena, plemenita...

- Bila je prava dama, žena koja ničim nije zaslužila sudbinu koja je, naročito posle Titove smrti, snašla - kaže ona.

Jovankina smrt poprilično je pogodila Daru Kostić. Ona kaže da ne može da prežali što je prilikom njihovog poslednjeg telefonskog razgovora, kada joj Jovanka kazala "u velikim sam nevoljama Daro", na to našalila "a kada nisi bila".

- Trebalo je ozbiljnije to da shvatim, ali sam se, eto, našalila. Jer, volela je ona te moje šale - objašnjava Dara Kostić.

(Telegraf.rs / Tanjug)