DAN USVAJANJA POVELJE: 68. godišnjica Ujedinjenih nacija

Ujedinjene nacije danas slave svoj dan, 24. oktobar, u znak sećanja na usvajanje Povelje svetske organizacije, koja je stupila na snagu na taj dan 1945. godine, po završetku Drugog svetskog rata.

Pošto je Povelju ratifikovala većina tadašnjih članica UN, među kojima i svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti, UN su zvanično počele da postoje pre 68 godina. Dan UN se slavi od 1948. godine, pri čemu je Generalna skupština UN 1971. godine preporučila državama članicama da 24. oktobar obeležavaju kao praznik na svojim teritorijama.

Povodom Dana UN, oglasio se i generalni sekretar svetske organizacije Ban Ki Mun, rekavši da je to prilika da se prizna koliko "ova nezamenjiva Organizacija doprinosi miru i opštem razvoju". U poruci je upozorio da je sukob koji i dalje traje u Siriji najveći bezbednosti izazov za svet, podsetivši istovremeno da milioni ljudi zavise od humanitarne pomoći UN.

- Stručnjaci UN rade zajedno sa predstavnicima Organizacije za zabranu hemijskog oružja na uništavanju zaliha koje poseduje Sirija i mi se zalažemo za diplomatsko rešenje da bi se zaustavila patnja ljudi koja predugo traje- naglasio je Ban.

Kao jedan od izazova koji se nalaze pred svetskom organizacijom, prvi čovek UN je pomenuo i održivi razvoj, koji bi u narednom periodu trebalo da postane realnost.

- Na Dan UN obećajmo da ćemo se zajedno založiti za ideale koji su postojali prilikom osnivanja ove organizacije i da ćemo zajedno sarađivati na uspostavljanju mira, razvoju i poštovanju ljudskih prava- zaključio je Ban.

UN su kada su osnovane imale 51 zemlju članicu u svojim redovima, a danas 193 države imaju predstavnike u zgradi na Ist riveru u Njujorku. Pored sedišta organizacije u Njujorku, svoje ispostave UN ima i u Ženevi, Beču i Najrobiju.

Savet bezbednosti, kao najuticajnije telo UN, broji 15 članova, od kojih su pet stalni - Kina, Francuska, SAD, Rusija i Velika Britanija, i 10 nestalne članice koje se rotiraju. Sada su nestalne članice Saveta bezbednosto Argentina, Australija, Azerbejdžan, Gvatemala, Luskemburg, Maroko, Pakistan, Republika Koreja, Ruanda i Togo.

Pre nekoliko dana, došlo je do svojevrsnog skandala, pošto je Saudijska Arabija saopštila da neće od 1. januara naredne godine popuniti svoje mesto kao nestalna članica. Misija te zemlje pri UN je saopštila da zbog "duplih standarda" Saveta bezbednosti u vezi sa krizom u Siriji, Saudijska Arabija neće prihvatiti da bude deo tog tela.

Procenjuje se da je godišnji budžet UN oko pet milijardi dolara, od čega najveći deo odlazi na mirovne misije pod okriljem te organizacije širom sveta. Najveći donatori budžeta su SAD (22 odsto), Japan (10,8 odsto), Nemačka (7,1 odsto), Francuska (5,6 odsto), Kina (5,1 odsto), Italija (4,4 odsto).

Bivšem generalnom sekretaru UN, Šveđaninu Hjalmaru Agneu Dagu Hamaršeldu, koji je pod nerazjašnjenim okolnostima poginuo u avionu u vreme kongoanske krize, posthumno dodeljena Nobelova nagrada za mir 1961. godine.

Prvi čovek UN Bank Ki Mun na tu funkciju je izabran 1. januara 2007. godine, a od 2011. godine u drugom mandatu vodu svetsku organizaciju i na toj funkciji će se nalaziti do kraja 2016. godine. Od septembra 2012. do septembra ove godine, predsednik Generalne skupštine UN bio je Vuk Jeremić, bivši šef diplomatije Srbije.

(Telegraf.rs / Tanjug)