NEMAČKA: Bundestag konstituisan posle mesec dana

U Berlinu je danas, tačno mesec dana posle septembarskih izbora, konstituisan 18. nemački Bundestag sa 631 poslanikom, a za predsednika ovog doma ponovo je izabran Norbert Lamert iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU), koji se na toj funkciji nalazi od 2005. godine.

Za Lamerta je glasalo rekordnih 591 poslanik, od 625 predatih glasova.

Konstitutivnu sednicu je vodio sedamdesetsedmogodišnji Hajnc Rizenhuber (CDU), kao najstariji član parlamenta. U svom govoru poslanicima, političkim vrhom zemlje i gostima, Rizenhubar je govorio o Nemačkoj, jakoj državi u evropskoj zajednici, o njenoj privredi, investicijama, rešavanju pitanja zaduživanja, istakavši da je Nemačkoj uspelo da u "teškim vremenima očuva socijalnu stabilnost''.

Naglasio je da Nemačka mora držati Evropu na okupu, jer će tako i sama biti jaka, i dodao da njegova zemlja ima ''reprezentativnu demokratiju'' i paralament u kome sede različiti poslanici "kao što je i nemački narod''. Rizenhuber je ukazao na potrebu očuvanja stabilnosti evra, stvaranja novih proizvoda i otvaranja novih tržišta, i poručio da se u narednom periodu mora raditi na tome ''da Nemačka bude dobro mesto za rad, život i odgajanje dece'', kao i dobar partner za različite nacije.

Nemački Bundestag, kada je reč o zanimanju poslanika, ima u novom sastavu svega dva radnika - jednog rudara i jednog bravara, što je u poređenju sa šezdesetim godinama prošlog veka, deset puta manje.

U Bundestagu ima najviše činovnika, čak 115, pravnici su na drugom mestu - 117, tri puta više nego šezdesetih godina prošlog veka, zatim dolaze pedagozi i učitelji - 52, pa ekonomisti, zanatlije, medicinske sestre i - dvoje studenata. U nemačkom Bundetagu sedi 36 odsto žena, više nego ikada do sada, i pet odsto poslanika migrantskog porekla, a prvi put je tu i jedan poslanik crne boje kože - Karamba Diabu, iz redova Socijaldemokratske partije (SPD).

Bundestag je konstituisan tačno mesec dana posle izbora i dan pre početak oficijelnih pregovora između pobednika - demohrišćana kancelarke Angele Merkel, koji su na septembarskim izborima dobili više od 41 odsto glasova, i poraženih - socijaldemorkata sa osvojenih 26 odsto glasova.

Nemački parlament je prvi put u posleratnoj istoriji države konstituisan bez liberala, šefa diplomatije Gvide Vestervela, kojima nije uspelo da uđu u Bundestag i dobiju minimalnih pet odsto glasova birača. Analitičari navode da će nova ''velika koalicija'' demohrišćana i socijaldemorkata raspolagati sa više od 80 odsto poslaničkih mandata.

U opoziciji su partija Zeleni, koju je nekada vodio bivši šef diplomatije Joška Fišera i partija Levica, nastala spajanjem naslednika bivših istočno-nemačkih komunista i WASG stranke, popularna, pre svega, među socijalno nižim slojevima - obe partije su dobile po nešto više od osam odsto glasova.

Obe te partije, premda se govori o slaboj opoziciji, najavljuju da će biti konstruktivna i ozbiljna opozicija. U novom sazivu Bundestaga demohrišćani imaju 311, SPD 193, Levica 64 i Zeleni 63 poslanika.

(Telegraf.rs / Tanjug)