Siti banka:Preti krah evra

Ukoliko Evropska centralna banka (ECB) ne zavede disciplinu i ne ukine pravo nacionalnih centralnih banaka da "štampaju evre", evropsku valutu očekuje sudbina sovjetske rublje čija je ''zona'' počela da se raspada samo nekoliko meseci posle propasti Sovjetskog Saveza, upozoravaju ekonomisti Siti banke.

Centralne banke 17 zemalja članica evro zone za 12 godina nisu naučile da usaglašavaju akcije i upozoravaju da ECB banka nije u stanju da vodi računa o interesima svih učesnica i da ih potpuno kontroliše.

-Sličnost sa kasnim SSSR i ranom ZND je sve veća - zemlje evrozone imaju ne samo želju i potrebu da vode samostalnu monetarno-kreditnu politiku, one imaju i sve više tehničkih mogućnosti za to. Ponovno okupljanje zone evra biće već teško- prognoziraju stručnjaci Siti banke.

Međutim, odluke o tome šta da se radi sa aktivnom ECB, na primer, da li treba da otkupljuje dug Grčke, donose se već u skladu sa udelom svake zemlje u kapitalu ECB, tako da je glas Nemačke "težak" 27 odsto, a glas Malte 0,09 procenta. 

Gubici i dobit od korišćenja aktive celog finansijskog sistema se sumiraju i dele ponovo prema udelu svake zemlje.

Svaka od evropskih zemalja može svojim bankama da odobri na desetine, pa čak i stotine milijardi evra, od ukupno 600-700 milijardi, pod zalog, čija vrednost može da bude sumnjiva.

Proizlazi da će problematične zemlje svojim bankama obezbediti "najsvežije" evre, a za uzvrat dobiti "problematične dugove", navodi se u istraživanju Siti banke.

Ukoliko uspeju, strogo po sporazumu o funkcionisanju ECB, i podele rizike i moguće gubitke sa ostalim učesnicama evrozone, ovi "drugi", pre svega Nemačka, poželeće da napuste evrozonu, zaraženu toksicnom aktivnom.

U slučaju da Nemačka izdejstvuje da nacionalne centralne banke "slabih" zemalja preuzmu gubitke, ECB će konačno izgubiti svoj status zajedničkog finansijskog centra, saopštavaju ekonomisti.

Sledeći logični korak za finansijski slabije evropske zemlje je da dobiju pravo da određuju sopstvenu monetarnu politiku, odnosno da napuste zonu evra.

Nacionalne centralne banke mogu i na drugi način da popune likvidnost svojih tržišta, a najednostavniji način, koji ipak mora da se usaglasi sa ECB i ne garantuje "podelu gubitaka", je vanredno upumpavanje likvidnosti u banke.

Telegraf/Tanjug