GDE BACAMO PARE: Na firme u restrukturiranju 3,7 milijardi $ za pet godina!

Preduzeća u restrukturiranju koštaju državu i građane 750 miliona dolara,tvrdi ministar privrede Saša Radulović. Kako Telegraf.rs saznaje u Agenciji za privatizaciju, u najvećem broju tih firmi restruktuiranje traje u poslednjih pet godina.

To znači da je za samo pet godina potrošeno 3,750 milijardi dolara (2,7 milijardi evra) koliko je zapravo bačeno para na firme koje mahom ništa ne rade.

Zašto se to tolerisalo toliko dugo ovim firmama i ko je odgovoran za sve, pitanje je koje mnogi izbegavaju, a javna je tajna da se tako kupovao socijalni mir, jer je reč o firmama koje su nekada bile nosioci razvoja u gradovima širom Srbije. Njihovim zatvaranjem, država bi morala da se pozabavi sa ravno 51.000 radnika u 153 preduzeća, koja su u ovom postupku.

Od 179 preduzeća u restrukturiranju (spisak firmi možete pogledati OVDE) krajem avgusta je za njih 26 proglašen stečaj jer su to firme koje ne poseduju tržište, ni adekvatan proizvod. Tim preduzećima prethodno je isplaćen socijalni program, a za 643 radnika koliko se ukupno prijavilo izdvojeno je 436,5 miliona dinara (3,8 miliona evra).

Tako je u stvari sprovedena prva faza Akcionog plana kojim bi trebalo da se reši status bivših društvenih preduzeća koja su i po više od deset godina na "državnim jaslama", a građane koštaju oko 750 miliona dolara godišnje.

U drugu grupu preduzeća spadaju ona koja će ubrzo biti ponuđena na prodaju. Među tim preduzećima su: "Petoletka" i "14. oktobar", čija će imovina uglavnom biti ponuđena u narednom periodu i ta preduzeća će, verovatno, naći partnera. Međutim, ukoliko se to ne desi, svoj put u privatizaciju naći će kroz stečaj.

Treća grupa preduzeća su ona koja danas posluju dobro. Ali i ona godinama "vuku" probleme, koji su stari i po par desetina godina. Ideja je da se kroz programe reorganizacije, napravi dogovor sa poveriocima i tako pomogne tim preduzećima da budu još uspešnija. Tu, recimo, spada RTB Bor.

Četvrta grupa su preduzeća sa određenim specifičnostima, koja zapošljavaju invalide i ona sa teritorije Kosova i Metohije i prostora bivših jugoslovenskih republika. U tim preduzećima ne radi veliki broj ljudi, a u Agenciji za privatizaciju procenjuju da će upravo rešenje statusa tih preduzeća ići "najsporije".

Aleksandar Ljubić, bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, priznaje da je restrukturiranje suviše dugo trajalo uz ogradu da je bivši ministar Mlađan Dkinkić, "na vreme upozoravao da sa time mora da se stane".

- Mi smo više puta govorili da je takva situacija neodrživa i da 50.000 ljudi ne može da se dotira iz budžeta, a da pritom te firme ne plaćaju poreze i doprinose, zdravstveno, ne plaćaju struju, grejanje. Zbog toga smo i osmislili Akcioni plan i podelili firme po grupama - navodi Ljubić za Telegraf.rs.

Na naše pitanje zbog čega se ranije nije reagovalo na ovako "skup problem", Ljubić ističe da "nijedna Vlada nije želela da otvoreno tim firmama kaže da je gotovo".

Prema Ljubićevoj proceni, "Zastava automobili" je najbolji primer preduzeća koje je uspešno izašlo iz restrukturiranja, a da je glavni preduslov za to da postoji dobar kupac ili dobar model zajedničkog ulaganja.

- RTB Bor je, takođe, dobar primer ali za to je pre svega zaslužno to što imaju berzansku robu. Naime, bakar je 2004. godine koštao 1.744 dolara, da bi sada dostigao 9.000 dolara. To znači da mu je cena maltene pet puta skočila pa se ova firma oporavila mnogo pre drugih. Slično je i sa Fabrikom kablova, koja ih pravi od bakra - dodaje Ljubić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da su preduzeća u restrukturiranju godinama na "grbači države" pod plaštom socijalno osetljivog pitanja, čime je napravljen loš potez i za te firme i za državu.

- Ministar Saša Radulović je u pravu što insistira da se ta situacija razreši. Mi ne možemo da se ponašamo kao truli bogataši, prema firmama koja su potpuno izgubile tržišta, tehnički su zaostale, a njihov stručni kadar je ili prešao u neku drugu firmu ili je u penziji - kaže Savić za Telegraf.rs.

On navodi da je "Simpo" iz Vranja tipičan primer preduzeća kojem se gledalo kroz prste iz političkih razloga.

- Sve prethodne Vlade su vodile takvu politiku i sada smo došli u situaciju da će retko koja od tih firmi doživeti neku drugačiju klimu. Bilo bi dobro da se šansa da IMT-u i "14. okrobru", možda čak i po modelu koji je primenjen kod "Jata" - kaže Savić.

Prema podacim Poreske uprave, među firmama u restrukturiranju najveći dužnik je "Zastava oružje" koja duguje cirka 45 milion evra, na trećem mestu je RTB Bor koji na ime poreza treba da plati 22,3 miliona evra, na petom je Jagodinska pivara sa 20 miliona evra duga, na sedmom je Fabrika automobila Priboj sa minusom od 18,7 i na desetom je "Zastava kamioni"  sa 15, 2 miliona evra dugovanja.

(Natalija Sekulić)