I DALJE BESPARICA: Mladi u Srbiji od roditelja idu u penziju

Mladi se u Srbiji odlučuju na samostalan život tek kada im je sve obezbeđeno za odlazak, nisu spremni na rizik, iako je ipak glavni problem – besparica.

Jovana Savić iz Beograda ima 27 godina, završila je Fakultet organizacionih nauka i već tri godine radi u nevladinoj organizaciji. Živi sa roditeljima. Kaže, iako ima ozbiljnu vezu i razmišlja o braku, još ne namerava da napusti roditeljski dom, jer se „nisu stekli uslovi“.

- Ne smeta mi da budem sa mamom i tatom i starijim bratom, jer smatram da bih se, ako odlučim da sa dečkom iznajmljujem stan, mnogo mučila. To bi značilo da bih morala da trošim novac na hranu, hemiju i, naravno, račune i kiriju. Onda mi ne bi ostalo ništa za život, za šoping i izlaske. Osim toga, moj dečko zarađuje manje od mene i teško bi nam bilo, ako nam niko ne bi pomogao, da se uklopimo u tih oko 60.000 dinara. Uz to, posao mi nije stalan. Imam opciju koju, u suštini, čekam - bakin stan na Karaburmi - kaže Jovana.

Ovako ili slično zvuči većina priča mladih u Srbiji. Istraživanje agencije „Galup“ od pre dve godine pokazalo je da čak 57 odsto građana starih između 25. i 34. godine živi sa roditeljima i nema volje ili hrabrosti da započne samostalan život.

Nema sumnje da nam je ekonomska situacija takva da je i samo osamostaljivanje specifično, osim što je preskupo i prekomplikovano. Bez obzira na sve, jedno je nesporno - mladi ljudi nisu spremni na rizik, čekaju da im sve bude obezbeđeno, servirano i tek onda postaju „odvažni“. Porodice danas jedva preživljavaju i zajedno, a kada se dele to postaje još teže. Stariji imaju male prihode, mladi nikakve.

U Srbiji je, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, nezaposleno oko 200.000 mladih starosti između 15 i 30 godina. Četvrtina ima samo osnovno ili nikakvo obrazovanje. Od ukupnog broja prijavljenih na evidenciji biroa mladi čine 26,7 odsto, a u tom okviru najveća grupa su oni od 25 do 29 godina.

U Evropi 65 odsto mladih između 18 i 24 godine živi sa roditeljima - od 46 odsto u Švedskoj do 95 odsto u Italiji. Za razliku od Srbije, dolazi do naglog pada u broju takvih zajednica u narednoj starosnoj grupi, od 25 do 29 godina. Najveći pad je zabeležen u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i u skandinavskim zemljama. Naši mladi su slični mladim Grcima i Italijanima. Kasno napuštaju roditeljski dom, i vraćaju se rado. Ipak, razlika je što oni imaju izbor.

(Telegraf.rs / Izvor:Večernje novosti)