ZBOG GLOBALNOG ZAGREVANJA: Srbiji prete toplotni talasi, poplave, suše i oluje!

Globalno zagrevanje doneće uvećani rizik po život i zdravlje ljudi, ugroziće opstanak brojnih biljnih i životinjskih vrsta, kao i ljudske i prirodne sisteme, a takve promene osetiće se i u Srbiji, rečeno je danas u Republičkom hidrometeorološkom zavodu (RHMZ).

Na pitanje agencije Beta da li se u Srbiji i svetu zaista mogu očekivati dramatične klimatske promene polovinom veka navedene u izveštaju grupe naučnika sa Univerziteta na Havajima, RHMZ je naveo da se prema izveštaju usvojenom nedavno na Međuvladinom panelu za promenu klime u Stokholmu takve klimatske promene pre mogu očekivati krajem 21. veka, ako se nastavi sadašnji tempo zagađenja.

Dodaje se da izveštaj predstavljen u Stokholmu krajem septembra predviđa nekoliko različitih scenarija,€“ od onog da se smanji emitovanje gasova sa efektom staklene bašte do povećanog zagađenja koje bi dovelo do značajnijeg porasta temperature.

U prvom i najpovoljnijem scenariju po planetu, temperatura bi krajem 21 veka porasla oko 1,5 stepeni Celzijusa u donosu na period 1986/2005, dok bi sa povećanjem emisije gasova sa efektima stakle bašte povećanje temperature moglo da ide i do 4,8 stepena Celzijusa.

Međutim, dodaje se da već i sada registrovane klimatske promene i sve veća učestalost elemenarnih nepogoda negativno utiču na zdravlje ljudi.

- Sprovođenje radikalnih mera smanjenja globalnih antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte u što skorijem periodu predstavlja jedini način da se ublaže i uspore procesi klimatskih pomena i time izbegnu katastrofalne posledice po živi svet na našoj planeti - naveo je RHMZ.

Dodaje se da klimatske promene ne mogu biti zaustavljene u kratkom roku i da bi se efekti emisija štetnih gasova osećali još dugo čak i kada bi trenutno došlo do drastičnog smanjenja emisija gasova.

Savetnik direktora RHMZ Danica Spasova i načelnik Odeljenja za klimatske prognoze informisanje i obuku RHMZ Jasminka Smailagić ukazale su da je u Srbiji već zapažene sve češće nagle smene hladnih i toplih perioda (u trajanju od desetak dana) tako da su i prelazna godišnja doba izmenila karakteristike.

Klimatske promene uslovile bi pomeranje klimatskih zona prema severnim geografskim širinama i prema većoj nadmorskoj visini. Tako bi se, prema nekim projekcijama, klimatske osobine karakteristične za područje Grčke pomerale prema severu tako da bi u Srbiji bio tip suvlje i toplije severnomediteranske klime. Takvi klimatski uslovi bi za mnoge delatnosti bili nepovoljniji u odnosu na sadašnje.

Najznačajnije posledice promene klime u budućnosti na zdravlje ljudi (naročito onih čiji je kapacitet adaptacije nizak) ogledaće se u: povećanoj smrtnosti usled širenja bolesti i povreda uzrokovanih toplotnim talasima, poplavama, olujama, požarima i sušama i suprotno tome smanjenoj smrtnosti ljudi zbog manjeg izlaganja hladnoći jer se očekuje smanjenje broja mraznih i ledenih dana.

Međutim, bio bi povećan rizik od smrtnosti usled vrućina (naročito za starije osobe, hronične bolesnike, vrlo mlade i socijalno izolovane ljude), povećana učestalosti srčanih i respiratornih bolesti zbog povećane koncentracije ozona pri tlu, koja je povezana sa promenom klime, kao i povećanom riziku od smrtnosti, ozleda, infektivnih, respiratornih i kožnih bolesti usled porasta učestalosti padavina jakog intenziteta i širenje areala prenosioca bolesti.

(Telegraf.rs / Beta)