KOJA JE ŠTEDNJA NAJISPLATIVIJA: Do godinu dana štedite u dinarima, na duži rok u evrima!

U susret Nedelji štednje koja počinje 31. oktobra, bankari su već najavili da neće drastično menjati kamate. U anketi Telegrafa, najveće banke u Srbiji mahom navode da je trenutno povoljnije štedeti u domaćoj valuti.

Tome u prilog ide činjenica da je dinar u odnosu na oktobar prošle godine oslabio 1 odsto, dok je od oktobra 2011. do oktobra 2012. oslabio čak 12,7 procenata. Od oktobra 2010. do oktobra 2011. dinar je ojačao prema evru za 6,5 odsto.

Kamate na štednju u dinarima kreću se od 7 do 11 odsto, dok se kamate na uloge u evrima kreću od 2,50 odsto do 3,83 procenta.

Na ulog u evrima oročen na 12 meseci u "Sosijete ženeral" banci kamata iznosi 2,50 odsto, dok kamata na dinarski ulog oročen na godinu dana iznosi 9,75 odsto.

Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora "Sosijete ženeral banke" navodi za Telegraf.rs da i pored toga što već tri godine za redom kamatne stope na štednju imaju silaznu putanju, one su u Srbiji i dalje među najvišim u Evropi.

- Praksa je pokazala i da su građani evidentno promenili kriterijume za odabir banke u kojoj će štedeti, kao i da to više nije visina kamatne stope, već prvenstveno sigurnost uloga - tvrdi Rebić.

Štediše "Sosijete ženeral" najčešće oročavaju uloge na period od: 12 meseci, zatim 6 meseci, kao i na 3 meseca.

- Poslednje računice pokazuju da je novac isplativije čuvati u domaćoj valuti u poslednjih godinu dana. Kamate na štednju u dinarima idu do 10 odsto, a na evre su do tri procenta. Zbog relativno velike razlike u kamatama i uz stabilnost kursa, računicu uglavnom ne narušava ni povremeno slabljenje domaće valute. Činjenica je da da je štednja u dinarima praktično tri puta povoljnija nego u evrima, a odnos kamata na oročene depozite govori u prilog sve većoj atraktivnosti dinarske štednje - objašnjava Rebić.

U "Sosijete ženeral" banci navode da u slučaju da ste položili 57.300 dinara na 12 meseci, po kamatnoj stopi od 9,75 procenta - ulog nakon godinu dana  je 62.886 dinara. Ako oročite 5.000 evra na 12 meseci, po kamatnoj stopi od 2,5 odsto "zaradićete" 5.106 evra.

Rebić dodaje da bi namena štednje zapravo trebalo da opredeli i valutu u kojoj će građani štedeti.

- Ako se štednja planira da bi se platile neke obaveze u dinarima, onda je logično štedeti u dinarima. Iako većina ljudi kod nas još nema naviku da štedi u dinarima, prednost dinarske štednje je što klijent nema troškove prebacivanja evra u dinare, ukoliko će kasnije taj ulog da koristi za dinarska plaćanja, kao i to što je dinarska štednja oslobođena poreza na prihod od kamate.

U EFG banci kažu da ukoliko klijenti planiraju da ušteđenim sredstvima putuju u inostrastvo i tamo plaćaju, onda je svakako bolje da štede u stranoj valuti, dok ukoliko plaćanja planiraju u domaćoj valuti, onda je preporučljivija štednja u dinarima.

- Istraživanja NBS za prethodnih 10 godina pokazala su da je dinarska štednja isplativija. Devizna štednja nosi najveći deo štednih uloga naših klijenata, pa tako kada govorimo o sredstvima koja su oročena u stranoj valuti, klijent je u obavezi da plati porez na prihod od kamate od iznosa dobijene kamate, dok s druge strane može da računa na sigurnost kod kretanja kursa i inflacije, pa je tako štednja u evrima najpre za one koji više vole ulaganja sa nešto nižim prinosima - kažu za Telegraf.rs u EFG banci.

Ukoliko planirate da štedite u domaćoj valuti, Komercijalna banka je pripremila kamate od 7 do 11 odsto, u zavisnosti od perioda na koji želite da oročite novac. Na mesec dana kamate je 7 procenata, na šest meseci 9,5 a na godinu dana 10 odsto. Kamata od 11 odsto se računa na dinarsku štednju koja je oročena na 36 meseci.

Za štednju u evrima, predviđene su kamate od 1,23 odsto do najviše 3,20 odsto, što takođe zavisi od toga da li je reč o štednji od mesec dana ili 36 meseci. Na 12 meseci predviđena je kamata od 2,81 odsto.

To praktično znači da ako oročite 100.000 dinara na 6 meseci, po godišnjoj kamati koju nudi ova banka od 9,5 odsto, imaćete 104,623 dinara, odnosno "zaradićete" 4.623 dinara. Ako 100.000 dinara oročite na 12 meseci, po istoj kamatnoj stopi, na računu ćete imati 109.993 dinara, što znači da ste na dobitku 9.993 dinara.

U istoj banci, ako oročite, na primer 10.000 evra,  po kamati od 2,08 procenata, za šest meseci imaćete više 104 evra od te sume, a za godinu dana 280 evra.

Kamatne stope na dinarsku štednju u "Erste Banci" se kreću i do 12,66 odsto, dok su kamatne stope na štednju u evrima ide do 4,11 % .

Najčešći rok oročenja u Erste Banci je 12 meseci, a što je duži rok oročenja, viša je i kamatna stopa.

- Moglo bi se reći da je naš prosečni štediša zaposlen u privatnom sektoru, da je njegov ili njen depozit oročen na 12 meseci, a primetna je promena u odnosu na prethodnu godinu u pogledu ukupne ušteđevine: dok je prošle godine to bila suma od oko 8.850 evra u proseku, sada je taj iznos 10.500 evra - kažu za Telegraf.rs u ovoj banci.

- Klijentima savetujemo da uzmu nekoliko faktora u obzir kada donose odluku o valuti u kojoj štede. Prednost štednje u dinarima je što nemate troškove prebacivanja dinara u evre ako su vam prihodi u lokalnoj valuti, zatim nema troškova prebacivanja evra u dinare ako ćete posle ušteđevinu koristiti za plaćanje, na dinare su i znatno više kamatne stope, a i ne plaća se porez na prihod od kamate. Sa druge strane, prednosti štednje u evrima su to što je inflacija u evrozoni niža od inflacije u Srbiji i što je evro stabilnija valuta. Jedna od opcija koje vredi razmotriti je i štednja u nekoliko različitih valuta - ističu u "Erste" banci.

U banci "Inteza" iz godine u godine beleže rast ukupne štednje građana, kako dinarske tako i devizne.

- Ukoliko se opredele za oročavanje štednih uloga, klijenti najčešće poveravaju depozite na period od 6 ili 12 meseci. Tipičan štediša ima između 40 i 60 godina starosti a visina uloga koji deponuje na štednju iznosi do 5.000 evra - navode u "Intezi".

(N. S.)