PREDAVAČ DIRIGENT: Pedagogija je alat - "interfejs" za pristup deci

Svi koji prate dešavanja u svetu tehnologije već dobro znaju da je Fabrika Znanja najveći regionalni događaj posvećen IT edukaciji koji podržavaju svetski proizvođači hardvera i softvera, ali manje je poznato da iza ovog okupljanja stoji posvećen tim organizatora i predavača koji iz godine u godinu brine da svi logistički izazovi budu prevaziđeni.

Nakon što je Fabrika Znanja posetila Srbiju, Crnu Goru i Republiku Srpsku i kroz svoje pogone provela preko 20.000 posetilaca, sa punim pravom se može reći da su članovi tima zaslužni za uspostavljanje novog, potpuno jedinstvenog modela za promociju IT pismenosti i savremenog obrazovanja.

Da bi bili u stanju da prošire znanje, neophodno je da predavači budu izuzetno stručni, ali takođe i da poseduju dovoljno socijalnih veština da uspešno motivišu veliki broj slušalaca od kojih neki nemaju puno predznanja.

Jedan od predava ča, čija predavanja dobijaju najviše ocene kako od nastavnika tako i od učenika, čiji je stil prezentovanja prepoznatljiv na prvu loptu i čiji profil na socijalnim mrežama svake godine po završetku Fabrike Znanja bude preplavljen novim "friend request" zahtevima – konsultant za korisničko iskustvo u kompaniji Komtrejd Bojan Đuričić Đura.

 Kojom oblašću se bavite u sektoru tehnologije?

Moja oblast je hibridna – ja se bavim i ljudima i računarima. Prva faza mog posla je da omogućim ljudima da se razumeju sa računarima, i obrnuto – taj deo se naziva HCI ili Human-Computer Interaction. Drugi deo mog posla je kreiranje korisničkih interfejsa za različite platforme (desktop, tablet, telefon itd) na takav način da kasnija upotreba ovih uređaja bude logična i udobna.

  Zašto ste baš vi postali deo Fabrike Znanja?

To je zahvaljujući činjenici da uvek postoji uloga za osobe koje umeju da naprave dobar međuljudski "interfejs". Sa svim ljudima je moguće ući u jedinstvenu i specifičnu interakciju, na teži ili lakši, ružniji ili lepši način. Mislim da imam tu karakternu crtu koja mi omogućava da se lako povežem sa ljudima, naročito ako imam želju i motivaciju da im prenesem neko znanje ili pokušam da ih naučim nečemu.

  Kako je izgledao vaš prvi susret sa auditorijumom punim dece?

Predivno i zastrašujuće. Sa jedne strane imate sve te divne, krupne, pozitivne, neiskvarene oči koje vas gledaju netremice i fotografišu, snimaju, analiziraju, spremne su da upiju kao sunđer ono što ćete im reći. Sa druge strane, u momentu shvatate ogromnu odgovornost koja leži pred vama – kao rotirajući sto za grnčariju na kome se vrti komad gline. Jedan pogrešan potez – i skoro završena glinena vaza se pretvara ponovo u amorfnu masu i vi ste na početku.

 Da li imaš utisak da tvoja predavanja zaista utiču na nečije životne izbore?

Mislim da je svako krojač svoje sudbine. Ja decu ne želim da guram u specifičnom pravcu jer mislim da guranje nije pravi način. Ja ih vučem, kao gravitacija, ka nekim centrima, ka nekim znanjima. Njihov lični izbor je da li će se prepustiti, upaliti raketne motore i približiti se toj planeti ili se udaljiti od nje. Ja se trudim da deca, kakve god izbore donose, imaju pristup ispravnim informacijama i pravilno razumeju kontekst kada ih donose.

  Da li postoji tajna uspešne prezentacije?

Ne postoji tajna. Postoje raznovrsni sastojci, koje je potrebno sakupiti na gomilu i pomešati u pravoj razmeri. Prezentacija je uspešna kada informiše, zabavi i inspiriše publiku. To je sve. Prezentacija ste vi, a ne slika na zidu. Priče naših baka i deka su savršen primer dobre prezentacije bez tehnologije – dobra priča, to je dobra prezentacija.

  U kojoj meri se oslanjate na ekspertsko znanje, a u kojoj na pedagoške sposobnosti?

Sa osnovcima i srednjoškolcima – 20 odsto ekspertsko znanje, 80 odsto pedagogija. Pedagogija je alat, moglo bi se reći interfejs za pristup deci. Pedagogija je kao poklopac rezervoara na automobilu. Ako ne skinemo taj poklopac, možemo da sipamo i sipamo benzin, on će se samo prosuti pored auta.

 Koliko ponašanje publike utiče na vas i koliko je moguće improvizovati?

Idealno, predavač bi trebalo da vlada ponašanjem publike, tj. da publiku vodi isto kao što dirigent vodi simfonijski orkestar. Ja već imam dosta iskustva, te poprilično dobro držim stvari pod kontrolom, ali uvek ima izuzetaka kada je, naravno, sposobnost improvizacije neprocenjiva. To se pogotovo pokazalo korisnim u slučaju tehničkih problema (kad računari zakažu).

 Da li mislite da će neformalno obrazovanje imati veću ulogu u budućnosti?

Ta budućnost je odavno sadašnjost. Ovo je poziv za buđenje svima prosečnima koji misle da su neophodni da bi edukovali ljude. Nisu, Google je pobedio prosečnost na svim frontovima tako što je informacije stavio nadohvat ruke.

  Na koji način informacione tehnologije menjaju proces obrazovanja?

Evo proste demonstracije: da bih naučio španski jezik dovoljno da mogu uspešno da se sporazumevam, potreban mi je smartfon, Duolingo aplikacija, i vreme za vežbu. Ne trebaju mi profesori, ne trebaju mi učionice, ne trebaju mi klasični kursevi.

  Da li su predavanja na Fabrici Znanja teorijskog tipa ili uključuju elemente poslovne logike?

Život je vrlo konkretna stvar. Mi podučavamo praktična znanja, upotrebljiva u svakodnevnom životu i profesionalnom radu. Teoriju ostavljamo da se njome svako bavi koliko može i želi. To je lični izbor.

 U čemu se sastoji veza između IT pismenosti i karijere?

Da bi mogao da učestvuješ normalno u svetu 1950. godine, morao si da znaš da čitaš i pišeš. Da bi mogao da učestvuješ u svetu 2013. godine, moraš da imaš imejl, znaš da ga koristiš, umeš da napraviš digitalni dokument, koristiš Google mape, da se snađeš ili objasniš nekome gde si, komuniciraš sa ljudima na daljinu koristeći Skype ili Facebook. Karijera traži još mnogo više tehnološkog znanja, a IT karijera traži da si na vrhu talasa – da pratiš sve, da si u toku.

  Kakav savet biste dali nekome ko želi da se bavi vašim poslom?

Obavezno pokušaj i testiraj da li se zaista osećaš dobro dok to radiš, bez obzira na okolnosti. Ako je odgovor odrečan, napravi pivot, što bi rekli košarkaši. Ako je odgovor potvrdan, nebo je granica - što bi rekli neki drugi...

(Telegraf.rs)