Srbi mesečno uštede 4.200 dinara!

Prosečan mesečni iznos koji građani Srbije u 2013. odvajaju za štednju iznosi 4.185 dinara, što je pad u odnosu na prošlu godinu kada su izdvajali 4.770 dinara. To znači da je ravno 585 dinara manja mesečna ušteđevina ove godine!

Istraživanje, koje je za "Erste banku" uradila agencija IMAS, pokazuje da do 2.000 dinara mesečno štedi oko 32 odsto ispitanika, od 2.000 do 4.000 dinara 25 odsto njih, od 4.000 do 6.000 ušpara 16 odsto.

- U odnosu na prošlogodišnje istraživanje, gotovo isti broj ispitanika smatra da je odvajanje novca po strani važno (74 odsto). Više od polovine mladih (njih 60 odsto) starosti od 15 do 19 godina smatra da je važno štedeti, a štednji najviše pridaju značaj građani starosti od 30 do 49 godina – čak 84 procenata slaže se da je ostavljanje novca na stranu veoma važno ili prilično važno - navodi se u ovom istraživanju.

Od štednih proizvoda najviše se koriste oročena štednja, životno osiguranje i štednja po viđenju. Istraživanje je pokazalo i da skoro polovina ispitanika, njih 48 odsto, bez obzira da li koristi i neki od štednih proizvoda ili ne, i dalje ušteđevinu čuva i u "slamaricama", a najviše onih koji to čine su starosti od 15 do 29 godina. Približno jedna trećina ispitanika se izjasnila da ne štedi.

Broj onih koji smatraju da će za pet godina moći da štede manje nego trenutno smanjio se u odnosu na prošlogodišnje istraživanje. Takav stav je 2012. zauzimalo njih 36 odsto, dok je ove godine pesimista skoro 10 odsto manje.

Najveća briga koju stanovnici Srbije imaju u vezi sa štednjom tiče se i dalje makroekonomskih faktora – čak 69 odsto njih brine zbog mogućeg slabljenja valute, opadanja kupovne moći ili visoke inflacije, što predstavlja porast u odnosu na prošlu godinu. Polovina ispitanika ima bojazan da više neće biti u stanju da odvaja za štednju, a isto toliko ljudi strahuje da neće dovoljno uštedeti za budućnost.

Čak 57 odsto štediša ne zna iznos kamatnih stopa ni za jedan svoj štedni proizvod. Svega 32 odsto je reklo da zna kamatne stope za sve proizvode koje koriste. Na pitanje: Koliko često poredite ponude kamata koje različite banke odobravaju za štednju? njih 74 odsto odgovorilo je da nikada ne porede kamatne stope.

Podaci prikupljeni u specijalnom istraživanju pokazuju da se građani i dalje opredeljuju za šalter u odnosu na plaćanje računa putem interneta.

Višnja Rubin, šef odeljenja za upravljanje segmentima u "Erste banci", navela je da je tipičan štediša u toj banci muškarac koji radi u privatnoj firmi, ima između 40 i 50 godina i ima ušteđevinu od 10.500 evra.

- U "Erste banci" tipičan štediša je oročio 100.000, 200.000 ili 300.000 dinara. Kada je reč o štednji u evrima, to su iznosi od 1.000, 5.000 ili 10.000 evra. Novac je oročen na 12 meseci u najvećem broju slučajeva, a sledi štednja na šest i tri meseca - precizirala je Rubin.

(N. Sekulić)