AFERA ŠIPAD: Kako su rasprodate prostorije u Beogradu

U Ulici Mihaila Pupina na broju 117 na Novom Beogradu nalazi se poslovni prostor vredan skoro šest miliona evra. Svojim vlasništvom ga smatraju i bosanskohercegovačka firma "Šipad Komerc" i srpska firma "Melanesia". Privredni sud u Beogradu će presuditi ko je u pravu.

Prema istraživanju novinara centara za istraživačko novinarstvo iz Sarajeva i Beograda (CIN/CINS), problem u vezi sa prostorom je nastao zbog ugovora o obnovi koji je direktor "Šipada" Hamza Kazazić pre 13 godina potpisao sa nemačkim biznismenom Berndom Šmicom. Ugovor se odnosio na obnovu i izgradnju tih objekata, a Šmic ga je prikazivao kao kupoprodajni.

"Šipad Komerc", preduzeće za trgovinu proizvodima od drveta i preradu drveta iz Bosne i Hercegovine (BiH), je pre rata u Srbiji imao 52 nekretnine. Saloni za namještaj, stovarišta za građevinski materijal, skladišta i kancelarijski prostori ukupne površine oko 50.000 metara kvadratnih bili su vredni oko 87,2 miliona maraka.

Kazazić kaže da je vrednost nekretnina opadala godinama, jer ih Šipad tokom rata 90-tih godina nije mogao da koristi niti da vodi računa o njima. Objasnio je novinarima da je hteo da speči propadanje tih nekretnina, pa je u septembru 2000. godine potpisao Ugovor o zajedničkoj izgradnji i sanaciji objekata. Kaže da je ugovor sa Šmicom potpisao preko posrednika Kabaša Krasnićija, bosanskohercegovačkog biznismena kosovskog porekla.

Prema tom ugovoru, Šmic je trebao da uloži u obnovu nekretnina i zauzvrat bi dobio 80 odsto suvlasništva nad njima. Ulaganjem u obnovu Šmic bi stekao pravo da proda tu imovinu, ali da 20 posto od prodajne cene ide na račun Šipada.

Kazazić kaže da Šmic nije imao pravo da proda nekretnine, jer ništa nije uložio u njihovu obnovu.

- On nije ništa uradio. Da je barem okrečio - dodaje.

U međuvremenu, Ugovor o sukcesiji, koji je stupio na snagu 2004. godine a potpisan između zemalja bivše Jugoslavije, građanima i firmama priznaje pravo na imovinu koju su imali pre rata u nekoj od tih zemalja. Takođe je definisano da svi ugovori o prenosu prava vlasništva potpisani nakon 31. decembra 1990. godine postaju nevažeći.

Međutim, Šmic je u novembru 2007. godine prodaje jednu od najvrednijih nekretnina koju je trebao da obnovi - poslovni prostor u Novom Beogradu. Nekretninu je prodao preduzeću Melanesia iz Beograda, čiji je direktor Andrija Mišković, iza koje, navodno, stoji Filip Cepter. Melanesia je uknjižena kao vlasnik, a Šmic je izmirio porezne obaveze za ovaj prostor.

Nakon što je saznao da Šmic ugovor o obnovi objekata prikazuje kao kupoprodajni i da se sprovodi postupak uknjižavanja imovine na Melanesiju, Kazazić im je uputio upozorenje da na to nemaju pravo.

U decembru 2010. godine na Privrednom sudu u Beogradu "Šipad" pokreće tužbu kako bi bilo zabranjeno raspolaganje ovom nekretninom i proglašen nevažećim ugovor koji su imali sa Šmicom. Trenutno postoji sudska zabrana raspolaganja imovinom i utvrđuje se valjanost ugovora između Šipada i Šmica.

Branko Pavlović, pravni zastupnik "Šipada" u Srbiji, objašnjava da ugovor nije bio kupoprodajni, nego je samo omogućio nekome da vodi računa o imovini. On kaže kako nije sporno da je Melanesia od Šmica kupila prostor, ali da on nije bio vlasnik toga.

- To što su oni imali loše advokate koji nisu rekli: Šefe, ovo nije čisto, to nas ne interesuje! - kaže Pavlović.

Prema njegovim riječima, Melanesia je pokušala iseliti "Šipad" iz prostora, ali zbog sudske zabrane raspolaganja imovinom nije uspela.

- I sada Cepter sedi i gleda i vidi da od našeg iseljenja nema ništa. I on sada kreira jednu potpuno fiktivnu stvar - dodaje Pavlović.

On objašnjava da se tada pojavljuje dug od oko tri miliona evra koji je, navodno, Melanesia imala prema preduzeću Jekomir limited, drugom Cepterovom preduzeću registrovanom na Kipru, koje je preko suda zatražilo naplatu.

Pavlović je novinarima CIN/CINS-a rekao da mu nije jasno zašto je pokrenuta sudska naplata duga, jer je firma Jekomir vlasnik 99 posto firme Melanesia.

- Kakav izvršni postupak se tu pokreće za nekoga ko je vlasnik dužnika? - pita se on.

On objašnjava da je Melanesia umjesto novca ponudila poslovni prostor koji je išao na licitaciju i za oko milion evra ga je kupila treća Cepterova firma - Barmer investment - koja je takođe registrovana na Kipru.

Pavlović kaže da je oglas o licitaciji objavljen samo na tabli Privrednog suda u Beogradu i da je Cepterova firma bila jedini ponuđač. Zbog tog postupka "Šipad" je iseljen iz svog prostora 15. avgusta ove godine.

Istog dana Pavlović pokreće krivičnu prijavu protiv Ceptera, Miškovića i još četiri osobe među kojima je i Dragana Stojkov, sudski izvršitelj, jer je dozvolila licitaciju imovine za koju važi privremena mera zabrane.

Irsan Lekić, finansijski direktor "Šipad Komerca", rekao je novinarima da je Cepter 2012. godine u Sarajevo poslao delegaciju svojih pravnika da se nagode i pronađu vansudsko rešenje za ovaj prostor:

- Hteli su da im damo ispod svake cene. Mi smo to odbili - kaže Lekić.

Cepter nije odgovorio na pitanja novinara, dok je Mišković rekao da nije upoznat sa prijavom, ali da je ovaj prostor kupio na osnovu ugovora o kupoprodaji te da je isplatio ugovorenu cenu.

Šmic je odbio razgovor sa novinarima, ali je preko posrednika poslao dopis u kojem, između ostalog, navodi da je on zakoniti vlasnik sporne imovine.

Kazazić kaže da je "Šipad Komer" u decembru 2007. godine u Srbiji osnovao dve firme: "Šipad komerc-nameštaj", u koji su kao osnivački ulog uneli i sporni prostor u Novom Beogradu i "Šipad Novi kolektiv Beograd".

Prema njegovim rečima, to su uradili zbog Uredbe Vlade Srbije o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših republika SFRJ. Uredbom je propisano da se moraju organizovati u društveno preduzeće ili se pripojiti drugom preduzeću, u protivnom će nadležni organi Srbije odlučivati o njihovim sredstvima i imovini.

Kazazić kaže da nadležni organi u BiH nisu ništa učinili za zaštitu imovine koja se nalazila na teritoriji drugih država te da su sve morali sami da urade.

Za imovinu "Šipad Komerca" u Srbiji nadležna je Agencija za privatizaciju Kantona Sarajevo. Međutim, u Agenciji kažu da nemaju dovoljno informacija o tome. Direktor Agencije Sead Kamarašević kaže da vraćanje imovine iz drugih država teško ide te da još uvijek nije u potpunosti utvrđeno o kojoj se imovini radi.

Na pitanje da li znaju za prodaju "Šipadove" imovine, Kamarašević je odgovorio:

- Za Šipad se spominje nekakav Nemac, spominje se Kabaš Krasnići, ljudi koji nisu tu. (...) Mi ne znamo ni koje su prostorije prodate, to sve moramo da utvrdimo - kaže Kamarašević.

Kazazić kaže da Šmica nije ni video prilikom sklapanja ugovora, nego da je sve dogovorio direktno sa Krasnićijem. Međutim, ime Krasnići se nigde ne pojavljuje u dokumentaciji. U Ugovoru je navedeno da Šmic može da ovlasti nekog drugog da u njegovo ime prodaje nekretnine, zbog čega Kazazić sumnja da iza prodaje objekta u Srbiji stoji Krasnići.

Krasnići je nedostupan za razgovor s novinarima. Prema podacima do kojih je došao CIN/CINS, za njim je u Nemačkoj 2002. godine raspisana poternica zbog prevare.

Šipad Komerc je osnovan 1976. godine unutar "Šipad grupe", kao trgovačka kompanija za unutrašnji promet proizvodima od drveta. Nakon prve transformacije vlasništva 1991. godine, "Šipad Komerc" je registrovan kao deoničarsko društvo. Firma je privatizovana kroz javnu prodaju deonica 2001. godine. Osim za nekretninu u Novom Beogradu, sudski sporovi se vode i za neke druge nekretnine koje "Šipad" ima u Srbiji.

(Telegraf.rs/ Izvor: www.cin.ba)