TELEGRAF ISTRAŽUJE: Kako su podeljene narko-grupe u Beogradu (FOTO)

Na teritoriji Srbije Beograd prednjači po broju narko-dilera i korisnika droge, a ovakav podatak ne čudi jer se čak 70% kriminala u državi, kako tvrde u MUP-u, odvija upravo u prestonici.

Što se tiče regiona, nismo ni gori, ni lošiji, kako kažu u Odeljenju za suzbijanje narkomanije Uprave kriminalističke policije. Najveći problem je taj što je drogu sad dosta lakše nabaviti nego pre.

Osnovna razlika je u napretku tehnologije koji je zloupotrebljen i doprineo je tome da ljudi lakše komuniciraju i razmenjuju informacije kako bi nabavili drogu.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji se koristi oko deset različitih droga, a najzastupljenije su marihuana i heroin. Kako se intenzivno radi na suzbijanju heroina, sve su prisutnije sintetičke droge. Najviše korisnika droge ima među omladinom od 16 do 30 godina.

- Sedamdesetih godina prošlog veka, kad je droga stigla u Srbiju, prodavala se i koristila uglavnom po nekim podrumima i tavanima. Danas je drugačija situacija. Splavovi, stadioni i noćni klubovi samo su neka od mesta gde se konzumira i prodaje droga - kaže za Telegraf Lambe Đorelijevski, šef Odeljenja za suzbijanje narkotika UKP.

Droga u Srbiju stiže najčešće iz Turske, i to preko Kosova i Raške oblasti ( Novi Pazar, Tutin, Sjenica).

Na teritoriji Beograda, prema podacima UKP, deluje oko 6-7 narko-grupa, koje su zauzele sledeće delove grada: Zemun, Blok 45 (Novi Beograd), Voždovac, Karaburma - Mirijevo, Banjica... Velika i dobro organizovana grupa se nalazi na teritoriji Obrenovca i deluje u prigradskim naseljima Beograda.

Ove grupe su organizovane i po dogovoru se ne mešaju jedni drugima u posao, a zabranjeno je upadati na tuđu teritoriju. Policija intenzivno radi na razbijanju ovih narko-grupa, međutim, bez jasnih dokaza ne može nikoga da optuži.

- Nacionalna strategija za suzbijanje narkomanije vodi se na dva fronta: na smanjenju potražnje, gde utičete na svest ljudi da ne posežu za psihoaktivnim supstancama, i na smanjenju ponude, a to je sklanjanje droge s ulice - dodaje Đorelijevski.

Svaka policijska stanica u Beogradu ima grupu koja se bavi problematikom narkomanije, a dnevno bude priveeno na desetine dilera i kupaca droge.

- Najviše se pleni marihuana, jer je najzastupljenija supstanca, a prilično je popularna među mladima. Kao što je pre pedesetak godina bio duvan koji se krišom pušio, sad je to "trava" koja se više i ne sakriva. Koriste je ispred zgrade, na košarkaškom terenu, gde god se okupljaju - kaže Đorelijevski.

Objekti poput prestoničkih splavova i noćnih klubova prepuni su droge, a često se radi o dobro organizovanim grupama koje kontrolišu određeno mesto.

Naravno, nisu umešani svi zaposleni, ali uglavnom je to raspoređeno tako da deo narko-grupe koja tu deluje bude neko iz obezbeđenja i osoblje koje deluje unutar objekta: plesačice, konobari, šankeri...

Zbog toga ne čude pucnjave, ubistva i tuče koje su se dešavale u prethodnom periodu na splavovima i po klubovima, jer cilj je samo jedan: izboriti se za prevlast na određenoj teritoriji ili zauzeti neki objekat za slobodno dilovanje drogom.

Šef Odeljenja za suzbijanje narkotika Đorelijevski ispričao nam je zanimljiv događaj koji se desio 2000. u jednom posećenom klubu u centru Beograda.

- Roditelji su se žalili da su im deca iz tog kluba dolazila drogirana i uništena. Kada smo upali u taj klub, 99% ljudi koji su tu bili bacili su na pod svu drogu koju su imali. Nije bilo moguće izvršiti DNK kome je šta pripadalo, jer je bilo oko 300 paketića. Lopatama i metlama smo skupljali paketiće droge iz kluba. Kada su to videli vlasnici, bili su užasnuti i odlučili su da zatvore klub i otvore neku igraonicu na tom mestu - priča Đorelijevski.

Međutim, danas je većina vlasnika klubova i splavova u kojima se diluje droga dobro obaveštena o tome. Retki su oni koji su odgovarali po članu 247. Krivičnog zakona Srbije, koji navodi da je svako ko omogućava da se u njegovom prostoru koristi droga krivično odgovoran.

Klubovi u kojima se prodaje droga su posećeniji od ostalih, a to gazdama garantuje i bolju prodaju alkoholnih pića. Kad se pred vlasnike stavi izbor da li da se opredele za dobar profit ili da imaju "strejt" klubove (mesta gde se ne uzimaju supstance), oni, nažalost, biraju ovo prvo i odbijaju saradnju s policijom.

Mladi kada nisu u stanju da nabave drogu pribegavaju dosta opasnoj kombinaciji alkohola i tableta koje nabavljaju u apotekama, a to dovodi do velike agresije.

Takođe, problem Beograda su i tzv. "vikend narkomani", koji iz unutrašnjosti putuju na utakmice i jedini način da dođu do droge su im ulice prestonice.

- Često se dešavalo da se mlade osobe teturaju po železničkoj stanici, a kad ih policija legitimiše, odmah se primeti da nešto nije u redu. Posle toga sredi pretres i u većini slučajeva se nađu paketići droge - potvrđuje Đorelijevski.

Odeljenje za suzbijanje narkotika je samo prošle godine na teritoriji Beograda održalo više od 200 predavanja na temu prevencije narkomanije, a njihov intenzivni rad na ukazivanju štetnosti ovih opijata i dalje traje. Stalne patrole, izlasci na teren i provere sastavni su deo ove borbe UKP protiv narkomanije.

Međutim, kako kažu, potrebno je da se celo društvo uključi o edukaciju o prevenciji i suzbijanju droge. Često se dešava da roditelji negiraju da su im deca narkomani, iako je to očigledno. To potvrđuje i Đorelijevski.

- Priveli smo jednu devojku od 16 godina koja je bila potpuno uništena od droge. Kad smo obavestili njene roditelje, došla je majka koja je urlala na nas što smo joj priveli ćerku. Od devojke smo tražili da pokaže ruke, ali nije bilo tragova igle. Međutim, pošto smo već znali za taj način prikrivanja, zatražili smo da noktima prođe po delovima ruke i onda je tečni puder spao. Ruke su bile pune ožiljaka od igle. Majka je tek tada postala svesna da joj se ćerka drogira i prestala je da viče na nas - priseća se Đorelijevski.

(Mićo Babić)