KLETVOM BACAO POLITIČARE U KOMU: Zašto je Izrael oplakao rabina Josifa? (FOTO)

Pre dva dana na njegovoj sahrani pojavio se svaki deseti stanovnik Izraela, koja je u vrlini te činjenice postala najveća u istoriji moderne jevrejske države, a verovatno i u sveukupnoj jevrejskoj istoriji.

Arje Deri, lider partije Šas čiji je pokojnik bio duhovni vođa, nekontrolisano je plakao dok je objavljivao njegovu smrt i glasno se pitao "kako će opstati sada kada su ostali sami" i "ko će ih voditi nakon što je otišao njihov otac".

I predsednik i premijer Izraela bili su mu na sahrani i odali poštu "najmudrijem čoveku ove generacije", "divu u poznavanju Tore i jevrejskog zakona i učitelju desetina hiljada".

Ko je taj čovek? Ko je rabin Ovadija Josif?

POREKLO

Rođen u Bagdadu 1920. godine kao Abdulah Jusef, već u četvrtoj godini je sa roditeljima stigao u sveti grad Jerusalim, i još kao tinejdžer postao posvećen religiji i jevrejskom zakonu.

Za to vreme je vezana i zanimljiva anegdota. Naime, kao mladi učenik poznatog rabina Ezre Atije, iznenada je prestao da dolazi na časove. Kada je rabin otišao njegovom ocu da vidi šta se dešava, zatekao je tešku nemaštinu i oca koji mu je objasnio da Josif ne može da uči više pošto mu je potrebna pomoć u radnji. Narednog rada, rabin se vratio i dočekao ispred radnje oca sa keceljom. "Rekao si da ti je potrebna ispomoć, a da ne možeš nikoga da platiš. Ja sam ta ispomoć. Studije tvoga sina važnije su od mog vremena!"

Josif je postao rabin u 20. godini.

USPON

Burne godine 1947. i 1948. tokom kojih se kalio Izrael, Josif je proveo u Kairu gde je podučavao u tamošnjoj ješivi, ali je, takođe, bio i poglavar rabinskog suda. Zbog dogmatskog sukoba sa tamošnjim rabinima, vratio se u Palestinu, koja je u međuvremenu postala Izrael.

Vratio se i studijama i sudnici, i kao tumač Talmuda i Tore često iznosio stavove suprotne zvaničnim. Knjiga koju je izdao početkom pedesetih godina pohvalila su oba rabinska poglavara Izraela.

Krajem šezdesetih postaje glavni sefardski rabin Tel Aviva, a 1973. i glavni sefardski rabin celog Izraela. Vrhovna duhovna vlast nad jevrejskim narodom u Izraelu, slično našoj Patrijaršiji, leži u Glavnom rabinatu Izraela, koji se sastoji od dva rabina: jednog Sefarda (Jevreji koji su živeli u Španiji pre inkvizicije) i jednog Aškenaza (Jevreji iz srednje i istočne Evrope). Mandat im traje deset godina.

VERSKI UTICAJ

Obnašajući ulogu glavnog rabinskog autoriteta za sefardske Jevreje u Izraelu, postavljajući se kao glavni tumač judaističkih zakona koje čine Tora, Talmud, rabinski zakoni i običaji i tradicije, s vremenom je izrastao u pravu gromadu čija je reč praktično postala zakon za mnoge zajednice u ovoj državi.

Njegove su molitve najčešće u sefardskim sinagogama, a njegove teološke i zakonske knjige pravi bestseleri.

Njegove presude po religijskim stvarima za sledbenike su isto što i reč samog Boga. Neke od najpoznatijih su svakako to što je dozvolio da se žene vojnika stradalih u borbi ponovo udaju posle izvesnog vremena, to što je priznao jevrejstvo crnim etiopskim Jevrejima, kao i to da žene ne mogu da nose šajtel (pokrivač za kosu) već moraju maramu, u skladu sa obavezom da udate žene moraju pokriti svoju kosu.

BOG I BATINA IZRAELSKE POLITIKE

Taj i takav uticaj u zemlji u kojoj - premda sekularna i moderna - vera ima nezamislivu važnost, dala mu je i prateći politički uticaj.

Godine 1984. osnovao je Šas, ultraortodoksnu religioznu političku partiju, i od početka pa sve do smrti ostao njen duhovni vođa. U praksi, to je značilo da svi poslanici ove stranke glasaju onako kako im on kaže.

Iako je na samom početku bila mala grupa, ubrzo se pretvorila u najbitnijeg igrača i od tada do sada bila deo svake vladajuće koalicije, bez obzira da li su na vlasti laburisti ili Likud.

Rabin Josif je za sve to vreme bio "kraljotvorac", ključna figura koja je, koristeći to što je tas na vagi, određivala ko će biti novi vladar Izraela.

Od kraja osamdesetih je zagovornik otvaranja mirovnog procesa sa Palestincima, ali nikada nije podržao odricanje od bilo kog dela teritorije koju je Izrael okupirao u Šestodnevnom ratu 1967. (radi se o Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu, pojasu Gaze i Golanskoj visoravni), izuzev Sinaja koji je deceniju docnije vraćen Egiptu.

Zbog tog svog protivljenja povlačenju, bacio je kletvu na Arijela Šarona - koji je kao premijer 2005. srušio sva jevrejska naselja u pojasu Gaze i povukao vojsku sa te teritorije - rečima: "Bog će ga jednom udariti, on će pasti i umreće. Spavaće i nikada se više neće probuditi". 

Manje od četiri meseca kasnije Šaron je doživeo šlog i od tada je komi.

KONTROVERZE

Iako je podržavao pregovore sa Palestincima, o njima nije imao visoko mišljenje.

- Zabranjeno je biti milostiv prema njima. Morate poslati projektile da ih unište. Oni su zli i prokleti - rekao je tokom jedne službe, ali je posle objasnio da je pričao samo o teroristima. Ipak, želeo je smrt svima koji mrze Izrael i pozivao Boga da na njih baci kugu, zajedno sa svim Palestincima koji se bore protiv Izraela.

Takođe je Palestince upoređivao sa zmijama, a za Arape generalno tvrdio da je Bog zažalio što ih je napravio.

Tu nije kraj, naravno. O Vrhovnom sudu svoje zemlje nije imao ništa bolje mišljenje.

- Ko kaže da ovoj naciji trebaju takve sudije, takve zle sudije? Oni nemaju ni vere, ni zakona. Oni imaju seks sa nidotom (ženama tokom menstruacije). Svi oni skrnave sabat. Zar takvi da nam sude? Robovi vladaju nama - govorio je.

Nakon uragana Katrine 2005. godine, koji je sravnio sa zemljom Nju Orleans, rabin Josif je ponovo uzburkao javnost kazavši da je do toga došlo zato što je Buš podržao izraelsko povlačenje iz Gaze.

- Do svih ovih prirodnih katastrofa dolazi zato što nema dovoljno izučavanja Tore... tamo žive crnčuge (hebrejska reč "kušim" ima pogrdno značenje). Da li će crnčuge izučavati Toru? Bog je rekao: "Hajde da ih podavim jer za mene ne znaju". Amerikanci su podržali proterivanje 15.000 Jevreja iz Gaze, a kod njih je 150.000 ljudi ostalo bez krova na glavom. To je Božja osveta. Bog nikome ne ostaje dužan - rekao je tom prilikom.

Ipak, za same Jevreje je verovatno najstrašniji bio njegov stav o Holokaustu koji je izneo sredinom 2000. godine.

- Tih šest miliona žrtava Holokausta su bile reinkarnacije duša grešnika, Jevreja koji su se izopačili i činili sve ono što ne bi trebalo da se čini. Oni su se reinkarnirali kako bi se iskupili - kazao je tada.

ZBOG ČEGA POSTOJE NE-JEVREJI

Jedne subotnje večeri oktobra 2010. godine, rabin Ovadija Josif izneo je i svoj stav o nama, odnosno o ljudima koji nisu pripadnici jevrejskog naroda, tumačeći Toru, Talmud i druge verske i običajne zakone.

- Gojimi (hebrejska reč za nejevrejina) su rođeni samo da bi služili nas. Bez toga, oni nemaju mesta na ovom svetu. Samo da bi služili narod Izraela - rekao je tokom službe koju je posvetio pitanju šta nejevreji mogu da rade na sabat.

- Za šta su gojimi potrebni? Oni će raditi, oni će orati, oni će žnjeti. Mi ćemo samo sedeti kao efendije i jesti - dodao je, praćen smehom u publici.

- Gojim mora jednom umreti, ali mu Bog daruje dugovečnost. Zašto? Zamislite da vam umre magarac; prirodno, izgubićete novac jer vam je to sluga. Isto je i sa gojimom. Zbog toga on živi dugo, da bi dobro radio za svog Jevrejina - zaključio je rabin Josif.

Ova izjava je snažno osuđena od strane Američkog jevrejskog komiteta, zbog, kako kažu, pogrešnog tumačenja jevrejskih svetih spisa i uvrede ljudskog dostojanstva i jednakosti.

- Judaizam je prvi učio da je Bog sve ljude stvorio jednakima, a to je formiralo moralni kodeks celog čovečanstva - objasnili su oni.

Uzgred, Jicak, sin rabina Ovadije Josifa, trenutno je glavni sefardski rabin Izraela.

(M. B.)