EKONOMSKE MERE VLADE: Manje plate za 180.000 radnika, ušteda 300 miliona evra!

Vlada Srbije na zajedničkoj sednici u Nemanjinoj 11 predstavila je paket ekonomskih mera za spas Srbije od bankrota i izlaska iz ekonomske krize, a odlučeno je uvođenje restriktivnih mera samo za zaposlene u javnom sektoru, kao i umanjenje primanja za 20 odsto od iznosa koji premašuje 60.000 dinara.

Vlada Srbije je na današnjoj sednici koja je počela u 10 sati, a koja je bila otvorena za javnost, prezentovala paket mera koje bi Srbiju trebalo da izvuku iz ekonomske krize i da je spasu od bankrota.

Paket mera rezultat je zajedničkog rada Vlade Srbije, a pre svega ministra privrede Saše Radulovića i ministra finansija Lazara Krstića.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je na sednici Vlade Srbije da očekuje da predloženi paket mera podrži MMF, kao i Fiskalni savet.

Premijer Srbije Ivica Dačić je istakao da cela Vlada stoji iza ovih mera i dodao da je "cilj bio da mere najmanje pogode najsiromašnije slojeve stanovništa, a da sistem živne u narednih deset godina".

- Defecit budžeta je 4,7 odsto, a procene MMF-a kreću se i do osam odsto. Javni dug od 58 do 60 odsto - upozorio je ministar finansija na početku svog izlaganja na sednici Vlade Srbije.

Konkretno, svi zaposleni koji imaju 70.000 dinara platu, dobijaće 68.000, oni koji su dobijali 80.000 dinara, primaće 76.000, a radnici kojima je mesečno na račun legalo 100.000 dinara ubuduće će primati 92.000.

Svi ostali koji rade u javnom sektoru, a primaju 60.000 dinara ili manju platu, neće biti pogođeni merama koje je Vlada usvojila na današnjem zasedanju.

"Rezovi" će obuhvatiti oko 180.000 radnika, što je trećina od celokupnog sistema javnog sektora. Ova interventna odluka iznuđena je ekonomskom krizom i budžetskim deficitom, a procena je da će umanjenje plata doneti uštedu između 100 i 150 miliona evra na godišnjem nivou.

Ministar finansija Srbije Lazar Krstić je prilikom predstavljanja paketa mera rekao da su one donete da bi se regulisalo 6 oblasti:

* Prva mera: Smanjenje zarada u javnom sektoru od 2014. na iznos veći od 60.000 dinara za 20 odsto, a 25 odsto na plate iznad 100.000 dinara. Primera radi, onaj koji je zarađivao 90.000 dinara, zarađivaće 84.000.

* Druga mera se odnosi na prihodnu stranu: povećanje niže stope PDV-a za neegzestencijalne proizvode sa osam na deset odsto, a neke robe će biti prebačene u kategoriju na koju se plaća veći PDV.

* Treća mera odnosi se na restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija.

- Bez uvođenja ovih mera išli bismo u bankrot u naredne dve godine - rekao je ministar finansija Srbije i dodao da ne može Srbija da planira rashode kada ne zna koliko će da prihoduje.

- Cilj je da stabilizijemo javni dug do 75 odsto do 2016. godine odnosno 2017. godine. Smanjenje zarada u javnom sektoru od 2014. na iznos veći od 60.000 dinara za 20 odsto, a 25 odsto na plate iznad 100.000 dinara - rekao je ministar Krstić.

Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je da je ekonomska i fiskalna politika koja je vođena u poslednjih 10 godina bila neodgovorna i netranspratentna.

On je dodao da nije toliki problem što se Srbija zaduživala, jer se i druge zemlje u vreme krize zadužuju, već je problem što nismo iz četiri godine zaduživanja izašli zdravi, zato što je novac bio korišćen za tekuće troškove i nije povučeno dovoljno hrabrih poteza.

Na sednici vlade je rečeno i da će biti odvojeno 60 miliona evra za izdatke socijalno najugroženijim kategorijama stanovništva. Takođe, najavljeno je i ukidanje nekih olakšica na dobit za preduzeća kao uvod u razmatranje poreske reforme. Na sednici je poručeno da u 2014. godini "država neće moći da plaća tuđe greške i nosi breme onih koji se ne ponašaju i ne privređuju produktivno".

Ministar finansija Lazar Krstić poručio je da će se u narednom periodu raditi na poboljšanju poslovnog ambijenta "za šta je potrebno promeniti zakonsku regulativu, pre svega Zakon o radu, ali i pojednostaviti proceduru za dobijanje građevinskih dozvola, dok će država morati da promeni i model infrastrukturnih investicija."

SUBVENCIONISANJE MORAMO ELIMINISATI AKO HOĆEMO U EU!

Navodeći da su subvencije u Srbiji dvostruko, a možda i trostruko veće nego u evropskim zemljama, Krstić je podsetio da je Srbija krenula ka EU u kojoj "nemate pravo da dajete državnu pomoć osim, recimo, poljoprivredi i železnici".

"To moramo eliminisati ako hoćemo u EU", naglasio je Krstić i upozorio na netransparentnost i činjenicu da novac završava tamo gde postoji bliskost sa političkim sistemom koji je na vlasti, što se, kako je istakao, mora promeniti.

Ministar finansija je naveo i da je potrebno okončati privatizaciju 179 preduzeća, ali i da će privredi biti i dalje dostupni subvencionisani krediti, mada u nešto smanjenom kad je reč o investiranju i zapošljavanju.

Kako je rekao, u Srbiji oko 40 odsto privredne aktivnosti čine ogromni sistemi ,a neki su i nosioci srpske privrede, zbog čega je razumljiva obaveza da se kroz proces restruktuiranja prođe, ali, kako je istakao, uz odgovornost da se to sprovede na način da što više tih sistema ostane na nogama i da se restruktuiraju pomoću stranih kredita ili finansijsku pomoć države uz što manje otpuštanje radnika.

Ministar nije mogao da predvidi rezultate ni dinamiku restruktuiranja, ali je rekao da je uveren da će do 2017. godine biti ostvaren efekat od najmanje 300 miliona evra, što čini jedan odsto BDP i što predstavlja najveću uštedu od svih.

* Mere koje su usvojene pored ostalog predviđaju i:

* Smanjenje oporezivanja rada

* Uvođenje solidarnog poreza na visoke zarade

* Ukidanje bonusa za vojsku i policiju

* Zamrzavanje zapošljavanja u državnoj upravi

* Penzije se neće smanjivati

* Smanjenje službenih putovanja

* Manje korišćenja službenih vozila

* Gašenje fonda za razvoj

* Ukidanje subvencija

* Povećanje poreza na dobit firmi i na imovinu

* Bolja poreska kontrola

* Bolja kontrola carina

(D. Z. - N. S.)