Prekršajni nalog - duplo manja kazna za prekršaj

Uvođenje prekršajnog naloga u pravosudni sistem Srbije počiniocima prekršaja omogući će da fiksno propisane kazne plate u roku od osam dana u duplo manjem iznosu od zakonom predviđenih.

Taj nalog policija i inspekcijski organi će početi da uručuju izvršiocima prekršaja od 1. marta 2014. godine kada krene primena novog Zakona o prekršajima, a do tog roka sva resorna ministarstva moraju da opredele i propišu koji će prekršaji biti podobni za kažnjavanje putem tog novog instituta (kazne u fiksnom iznosu).

Zakon predviđa da će policija ili ovlašćeni inspektori na licu mesta putem prekšajnog naloga izricati novčane kazne tako da će izvršilac prekršaja moći da plati pola od fiksno propisanog iznosa novčane kazne, ukazao je vršilac funkcije predsednika Prekršajnog suda u Beogradu i član radne grupe za implementaciju Zakona Milan Marinović u intervjuu Tanjugu.

Osim što može da plati pola kazne u roku od osam dana od prijema naloga i time svoju obavezu ispuni, lice kome nalog bude napisan može da u roku od osam dana pred nadležnim prekršajnim sudom inicira vođenje postupka podnošenjem potpisanog naloga.

- Ako je nalog podnet sudu blagovremeno i ispunjava druge propisane uslove, sud će nastaviti postupak, a smatraće se da izrečena polovina kazne nije izrečena. Pošto je reč o kazni u fiksnom iznosu, ukoliko se po okončanju postupka utvrdi prekršajna odgovornost, počiniocu može da bude izrečena samo puna kazna u celom propisanom iznosu, a moraće da plati i troškove sudskog postupka - objasnio je sudija.

Treća mogućnost je da se lice kome je uručen prekršajni nalog u roku od osam dana ponaša pasivno - da ne plati kaznu, niti inicira postupak pred sudom.- Međutim, počinilac prekršaja će i u tom slučaju biti dužan da plati pun iznos fiksne kazne - rekao je Marinović.

Prema njegovim rečima, korist od prekršajnog naloga neće biti samo za građane nego i za prekršajne sudove i nadležne organe koji podnose zahteve, kao i za celu državu.

Novi Zakon o prekršajima donosi i druge novine. Prema njegovim rečima, to su i Jedinstvena evidencija o kažnjavanju i Registar neplaćenih novčanih kazni i drugih novčanih obaveza koji će biti vođeni u Ministarstvu pravde i državne uprave. Uz tu evidenciju, postojaće Registar u koji će biti upisani oni koji svoju novčanu kaznu nisu platitli u roku. Lica će iz evidencije biti brisana kada budu platila kaznu, ukazao je Marinović.

On je objasnio i da ako osuđeni ne isplati iznos novčane kazne neće imati pravo na registraciju vozila, pravo na produženje vozačke dozvole, pravo na preregistraciju firme ili preduzetničke radnje sa promenom pib broja i prava koja se kose sa pravima zagarantovanim Ustavom Srbije.

- Prema novim zakonskim rešenjima, prekršajni sudovi imaju ključnu ulogu u izvršenju svojih odluka i više neće biti nadležni samo za praćenje izvršenja kazne zatvora, već i dobrim delom za izvršenje novčane kazne i troškova postupka - rekao je Marinović.

Jedini slučaj predviđen zakonom koji neće moći da izvršavaju prekršajni sudovi je kada dođe do prinudne naplate u vidu popisa, procene i prodaje imovine nekog lica.

Iako su zakonom uvedene nove kategorije kojima se ubrzava postupak, može zvučati kontradiktorno to što se tražilo povećanje roka zastarelosti. Međutim, prema rečima predsednika Prekšajnog suda u Beogradu, praksa je to zahtevala, jer su sudije posebno u velikim gradovima preopterećene, a rok od dve godine je kratak.

(Telegraf.rs / Tanjug)