PADAJU ZABRANE: Uskoro ćete saznati sve vojne i službene tajne!

Niko nema ni najblažu predstavu koliko desetina hiljada propisa u Srbiji nosi neku oznaku tajnosti, ali su procene prethodnog Ministarstava pravde da 80 odsto njih taj pečat nosi - protivzakonito. Iza nje se decenijama sakrivalo sve i svašta - od nerada i javašluka, do ozbiljnog kriminala i zloupotreba. Žig poverljivosti, recimo, i dalje nose neki ugovori o prodaji državne imovine!

Oznake "službene tajne" mogle su da lupe svaka banka, preduzeće, institucija, svojevremeno partijski plenumi, fakulteti, pa i opštine. Prave kontrole ko i kako koristi ovu odrednicu nije bilo.

Situacija se nije mnogo promenila ni posle 2010, kada je donet Zakon o tajnosti podataka, koji je trebalo da bude u primeni već godinu dana. Tada su formalno ukinute vojna i službena tajna. Ali ne i u praksi. Danas postoje samo četiri stepena tajnosti: interno, poverljivo, strogo poverljivo i državna tajna. Međutim, podzakonski akti neophodni da bi zakon mogao da startuje još nisu doneti, pa se ne zna koji dokument kako može da se klasifikuje. Tako se dešavalo da najobičniji statuti organizacija i škola nose oznake državne tajne!

Kako "Novosti" saznaju, problem sa ovom šumom kojekakvih "tajnih" propisa otvoren je i prilikom nedavnog skrininga u Briselu, gde je našoj delegaciji predočeno kako su to uredile neke druge zemlje.

- Redovni godišnji nadzor koji smo obavljali, recimo u MUP, posebno u Upravi za ljudske resurse, pokazao je da dokumenta vezana za zapošljavanje kandidata nose i dalje oznaku "službena tajna", koja već tri godine ne postoji - kaže Aleksandar Resanović, zamenik poverenika Rodoljuba Šabića. - Ali, nije tu toliko kriv MUP, koliko činjenica da zakon nije zaživeo jer fale ključni akti.

Služba poverenika nedavno je iznela podatak da im je tokom prošle godine stiglo 2.270 žalbi zbog uskraćivanja podataka, a u skoro trećini, odnosno oko 700, organi su se neosnovano pozivali na poverljivost. Te oznake su ipak uspeli da skinu.

Prema procenama Generalnog sekretarijata Vlade, na svakoj sednici, od 70 tačaka koliko bude pred Dačićevim kabinetom, dve-tri nose oznaku - tajna. U pitanju su platforme za putovanja ministara, odnosno predviđene poslove i razgovore, a tajna su i sva pitanja vezana za bezbednost. Stepen tajnosti određuje predlagač, a svi ti papiri dobro su zaštićeni u sefu Vlade. Tajne su i svi listovi hartije koji se pojave na zatvorenim skupštinskim sednicama Odbora za kontrolu službi bezbednosti, a članovi tog tela su se zakleli da će čuvati osetljive podatke, uključujući izveštaje bezbednosnih službi.

Posle donošenja podzakonskih akata, Zakon o tajnosti podataka konačno bi, od sledeće godine, trebalo da se primenjuje, a kako Milošević ističe, rok je dve godine da se pročešljaju svi podaci i izbriše žig poverljivosti sa onih koji to nisu. To znači do kraja 2015!

Dva najvažnija podzakonska akta koja će udahnuti život zakonu su uredba koja bliže uređuje više nivoe tajnosti, kao i uredba koja određuje niže stepene. Prva je doneta u septembru, a druga će biti do kraja godine.

- Pri kraju je donošenje svih podzakonskih propisa o Zakonu o tajnosti podataka - kažu u Ministarstvu pravde i državne uprave. - U toku 2013. Vlada je donela Uredbu o bližim kriterijumima za podatke "državna tajna" i "strogo poverljivo", a do sada su doneti i kriterijumi za oznake tajnosti "poverljivo" i "interno" u BIA i Kancelariji saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka. U postupku donošenja je i Uredba za podatke "poverljivo" i "interno" u drugim organima javne vlasti. Vlada je donela i Uredbu o tzv. industrijskoj bezbednosti.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)