Novac dijaspore nije rezervoar za investicije!

- Novac koji naša dijaspora šalje u Srbiju nije finansijski rezervoar za nova ulaganja i nema nikakve direktne veze sa investicijama - kaže ekonomista Milan Kovačević, kritikujući stavove nekih političara koji, kako je rekao, "nedovoljno upućeni" pričaju o ovoj temi.

Kovačević kaže za Tanjug da velika suma deviza, koja se svake godine slije u Srbiju u vidu doznaka naših ljudi iz dijaspore, ima za našu zemlju veliku vrednost, pre svega kao devizni priliv.

- Naš dug inostranstvu već je premašio 20 milijardi evra i to ugrožava našu finansijsku situaciju pa je i zbog toga priliv deviza od dijaspore dragocen - kaže ekspert.

Prema rečima Kovačevića, kad je reč o tim sredstvima, treba imati u vidu da je to privatan novac "i pričati o tome zašto će se upotrebiti, mimo onoga ko je poslao i kome je poslato, stvarno je smešno".

Kovačević tvrdi da samo minimalan deo novca od priliva dijaspore koji, prema različim procenama, iznosi od tri i po do četiri milijarde evra godišnje, ode u investicionu potrošnju i upozorava da se zbog pogrešne metodologije u iskazivanju takvih doznaka u javnosti stvara pogrešna slika.

- Jer ono što dođe kao doznaka nekom građaninu, domaća statistika to, inače, prikaže kao investicije. Ta metodološka zabuna postoji kod nas, a političari vole da se sa tim zabunama okoriste - tvrdi Kovačević.

Direktor Unije poslodavaca Srbije (UPS) Dragoljub Rajić takođe smatra da "nije uputno" novac dobijen od naše dijaspore "posmatrati u kontekstu investicija".

Rajić ističe, isto kao i Kovačević, da najveći deo tih sredstava građani upotrebe za "popunjavanje porodičnog budžeta", koji bi, prema analizi koju je ranije napravio UPS, bio tanji za oko 25 odsto, u odnosu na tekući nivo, da nije takvih doznaka.

Sasvim je pogrešno ukoliko se ta sredstva smatraju za nekakav, mogući, izvor novih investicija, naglašava Rajić i dodaje da naša dijaspora može na drugi, daleko kvalitetniji, način da pomogne privredni razvoj Srbije.

Naši uspešni biznismeni u inostranstvu, bilo da rade u svojim firmama ili nekim velikim i poznatim kompanijama, mogli bi mnogo da pomognu u promovisanju i realizaciji našeg izvoza i to bi bio nabolji pristup kad je reč o načinu na koji ljudi iz dijaspore mogu uticati na rast srpske privrede, objašnjava Rajić.

- Mi sada radimo na projektu ''Vrhunski srpski proizvod'', sa ciljem da se i uz pomoć naših uspešnih biznismena iz dijaspore stvore uslovi za brz rast srpskog izvoza - ističe Rađić.

"Ideja je da se stvori lista svih proizvoda koji imaju potreban nivo kvaliteta za izvoz, a za početak reč je, pre svega, o robi široke potrošnje, poljoprivrednim proizvodima, kozmetici i lekovitom bilju", navodi direktor UPS.

Rajić navodi da je sa našim poslovnim ljudima, u najrazvijenijim zapadnim zemljama, već dogovoreno da se otvore brojne prodavnice, male i srednje veličine do 250 kvadratnih metara, u kojima bi se prodavali brendirani srpski proizvodi.

To je najbolji način da, u obostranom interesu, povećamo učešće uspešnih poslovnih ljudi iz dijaspore u promociji i izvozu naših proizvoda, a to je i koncept koji će dugoročno doprineti privrednom oporavku zemlje, što i aktuelna Vlada Srbije ističe kao svoj vrhunski prioritet, zaključio je Rajić.

(Telegraf.rs / Izvor : Tanjug)