Vojska Srbije se sprema za sajber ratovanje

Srbija je jedna od malobrojnih država u regionu koje, u vremenu kada je ratovanje u informatičkom prostoru uveliko postalo realnost, nemaju strategiju sajber bezbednosti. Napadi na državne informacione sisteme i upadi u njih mogu naneti veliku štetu privredi i sistemu bezbednosti, o špijunaži da se i ne govori. U vremenu kada su građani svakodnevno upućeni na brojne kompjuterske baze podataka i kada je internet dostupan preko mobilnih telefona, sabotiranjem ovih sistema, i ne samo time, može biti ugroženo i stanovništvo.

Prilikom nedavne posete parlamentarnog Odbora za kontrolu službi bezbednosti kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka u Beogradu, konstatovano je da je neophodno da se "u što kraćem roku” izradi strategija sajber bezbednosti, između ostalog imajući u vidu značaj ovog pitanja u procesu pregovora s Evropskom unijom.

- Strategija sajber bezbednosti mora jasno da definiše koja je to kritična infrastruktura koja se štiti od sajber napada, koje državne institucije su zadužene za to, kako će obaviti taj zadatak i šta će u tu svrhu koristiti – kaže pukovnik doc. dr Ivan Vulić iz Uprave za telekomunikacije i informatiku Generalštaba Vojske Srbije.

Kada je reč o sajber bezbednosti u našoj zemlji, najviše u razvoju ove oblasti otišlo se upravo u sistemu odbrane. Konkretno – pomenutoj upravi Generalštaba VS koja je zadužena za informatičku bezbednost i u vojsci i u ministarstvu, kao i za zaštitu internet prezentacija ovih institucija. Izrazi "sajber bezbednost” i "sajber ratovanje” još nisu u nazivu vojnih organizacionih celina koje se bave ovom tematikom, moguće je da će to biti prilikom neke buduće reorganizacije. Bez obzira na formalne termine, informatičari u uniformi VS i te kako su upućeni u sajber ratovanje.

Štaviše, rat NATO-a protiv SR Jugoslavije 1999. godine smatra se i prvim sajber ratom. Vojska Jugoslavije je, na osnovu podataka prikupljenih elektronskim izviđanjem, veoma uspešno koristila informatiku u brzom obaveštavanju jedinica na terenu kojima je pretila opasnost od vazdušnih udara. Bilo je tada i hakerskih napada na sajtove i informatičku strukturu država NATO-a.

Narednih godina sajber ratovanje, koje je vođeno i bez klasičnih oružanih sukoba, sve je više dobijalo na značaju. Kompjuterski virus "staksnet” usporio je iranski nuklearni program, zvanično se ne zna ko je izvršio taj napad, ali se to može pretpostaviti... Nedozvoljene sajber aktivnosti između SAD, koje u vojsci imaju posebnu sajber komandu, i Kine su već dugo tema u odnosima ovih država. NATO dozvoljava čak i mogućnost oružanog napada na države koje ugrožavaju sajber bezbednost članica ovog saveza.

Mnoge zemlje posvetile su posebnu pažnju sajber bezbednosti, svesne da je isplativije preduzeti mere zaštite nego čekati „nulti dan”(zero day), odnosno sajber napad koji može naneti veliku štetu. Izraz 2nulti dan” postoji jer se, za razliku, od klasičnog ratovanja, pripreme za sajber rat ne mogu blagovremeno otkriti. Nema grupisanja ljudstva i tehnike, napad je iznenadan a šteta nastaje momentalno. U Francuskoj, na primer, za sajber bezbednost države zaduženo je tamošnje ministarstvo odbrane.

– Praksa je da je na nivou države jedno telo zaduženo za sajber bezbednost državnih institucija. Ono mora da ima regulatornu funkciju, da određuje koja sredstva i kako će da se koriste, i izvršnu – da odlučuje o reagovanju na sajber napade. U nekim zemljama postoje posebne agencije koje se time bave. Mi smo predložili da za sajber bezbednost Srbije bude zaduženo Ministarstvo odbrane jer smo u našoj zemlji najdalje otišli u tome, već imamo tim za tu namenu. Nadam se da će se ubrzati rad na donošenju strategije sajber bezbednosti – ističe pukovnik Vulić naglašavajući da postoji izuzetna saradnja sa informatičarima MUP-a Srbije.

Informatičari VS školuju se na Vojnoj akademiji. Njihovo obrazovanje se veoma ceni, o tome dovoljno govori zainteresovanost civilnog sektora za ove oficire – samo tokom ove godine više informatičara napustilo je službu u vojsci. Pukovnik Vulić smatra da bi se malo boljim finansijskim nagrađivanjem ovi stručnjaci ipak mogli zadržati u VS.

Ova, moglo bi se reći, "sajber uprava”, nadređena je Centru za komandno-informacione sisteme koji štiti veb-prezentacije sistema odbrane. Izgradili su sistem informatičke zaštite, za sada nemaju organizacionu jedinicu zaduženu za sajber ratovanje ali to ne znači da je i neće biti po usvajanju strategije sajber bezbednosti i reorganizacije u sistemu odbrane. "Ko zna da se odbrani, zna i da napadne”, kaže pukovnik Vulić.

(Telegraf.rs / Izvor: Politika. rs)