Klinton nije imao podršku za napad na Bosnu!

Američka javnost nije bila za vojnu intervenciju u Bosni, tadašnji američki predsednik Bil Klinton nije imao podršku ni Ujedinjenih nacija niti Rusije, ali je imao NATO na svojoj strani, rečeno je na simpozijumu o Bosni u Lilt Roku, prestonici američke države Arkanzas, prenela je agencija AP

- Često kada je predloženi vid akcije nepopularan, nije baš kao da vam birači govore da to ne činite. To je, u osnovi, kao džinovsko treperuće žuto svetlo - rekao je juče Klinton u svom predsedničkom centru u Litl Roku na skupu "Bosna, tajne službe i Klintonovo predsednikovanje''.

Klinton je zahtevao od saveznika Vašingtona da podrže vazdušne udare u cilju okončanja sukoba tokom 90-ih godina u Bosni i Hercegovini, ali i to nije bilo lako sprovesti, navedeno je u nekim od više od 300 dokumenata CIA s kojih je nedavno skinuta oznaka tajnosti, rečeno je na sastanku kojem je prisustvovao i bivši izvršni direktor CIA Džon Genon.

Bivši američki predsednik Klinton je pohvalio skidanje oznake "poverljivo" s dokumenata CIA i rekao da je to "velika stvar" mada su oni pokazali da Klinton nije imao podršku u UN - od Rusije koja je, kako navodi američka agencija, bila bliski saveznik bivše Jugoslavije i pretila ulaganjem prava veta u Savetu bezbednosti.

Klinton je imao NATO na svojoj strani, koji je obezbedio široku podršku evropskih saveznika i Kanade za "pokretanje vojne misije u Bosni i bombardovanje 1994. i 1995".

Dokumenta CIA navode da je, u februaru 1993. na sastanku u Beloj kući, savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Toni Lejk upozorio da ukoliko Vašington istraje u ostvarivanju vazdušnih napada u BiH, "na kraju puta, biće pod veliki pritiskom da pomogne u sprovođenju rešenja koje bi uključilo (razmeštanje) snaga na terenu''.

Na simpozijumu u utorak govorila je i bivši američki državni sekretar Medlin Olbrajt, koja je na sastanku u Beloj kući u februaru 1993, tada kao ambasador SAD u UN, rekla da bi "odluka da se upotrebe američke snage u Bosni bilo kao prelazak Rubikona", ali i da bi trebalo "razmisliti da li bi guranje problema pod tepih, stvorilo još više problema".

Na pitanje generala Kolina Pauela, tadašnjeg komandanta Združenog štaba vojske SAD, šta ona predlaže da SAD urade, odgovor Olbrajt je bio: "Da NATO pokrene akciju".

Pauel je, međutim, izrazio skepsu, mada je naveo da će vojska učiniti sve što se odluči, ali da moraju da znaju "šta je to što se traži da uradi'', navodi se u dokumentima CIA.

(Telegraf.rs / Tanjug)