SJAJ I BEDA SRBIJE: Za neke 140.000 evra mesečno, dok 46.201 osoba radi za džabe!

Vest kojom se ističe da prosečan radnik u Srbiji za dva dana rada zaradi onoliko koliko prosečan francuski ili nemački radnik zaradi za svega jedan sat plastično je opisala stanje u kome se nalaze građani Srbije, kao i dubinu finansijske krize čitave zemlje.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija beleži rast, ali kupovna moć potrošača stalno opada. Srbi su za prosečnu mesečnu zaradu pre godinu dana mogli da kupe oko 1,1 tonu krompira, a sada upola manje, to jest samo 487 kilograma. Još je drastičniji primer kupus, gde je naša zarada "plića" za 900 kilograma. Prošlog leta mogli smo da pazarimo 1,5 tona kupusa, a ovog svega 656 kilograma.

Međutim, uprkos ovakvim lošim podacima, u našoj zemlji ima i onih koji primaju dobre plate i koji se ne susreću sa egzistencijalnim problemima koje ima veliki broj građana Srbije.

Prema poslednjem izveštaju pomenutog republičkog zavoda za statistiku, koji je rađen pre pola godine, čak 36.809 zaposlenih prima platu veću od 150.000 hiljada dinara mesečno!

Budući da su istraživanja o plati razvrstana po branšama, u Srbiji se definitivno najviše isplati baviti se finansijskim delatnostima i poslovima osiguranja, a u ovom sektoru je 5.816 zaposlenih. Iza njih s najvišim prihodima su zaposleni u oblastima državne uprave i socijalnih osiguranja, kojih ima 5.694, a njihova plata je veća od 150.000 dinara.

Na trećem mestu su radnici koji prihode zarađuju u prerađivačkoj industriji, od kojih 4.492 ima mesečna primanja od oko 1.500 evra mesečno. Sektor zdravstvene i socijalne zaštite je na sledećem mestu, gde radi 3.909 građana Srbije, a u sektoru obrazovanja 2.420 zaposlenih prima platu veću od 150.000 dinara.

Ovi podaci ne pokrivaju pojedinačne slučajeve i najveća primanja, a poslednji ovakav podatak dostupan javnosti je saopštila Poreska uprava početkom godine.

Prema poreskoj prijavi, apsolutni rekorder po zaradi je neimenovani diplomirani ekonomista iz Beograda koji je prošle godine zaradio oko 180 miliona dinara ili 1,62 miliona evra, po kursu od tadašnjih 111 dinara za evro. Kada se prevede na mesečni prihod, ispada da je ovaj ekonomista imao skoro 140.000 evra, ako se računa prema tadašnjem kursu.

Pored najviših, pažnju javnosti uvek privlače i najmanje zarade, pa tako poslednji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku kaže da čak 46.201 zaposleni u našoj zemlji, iako radi, mesečno ne prima ni dinar, odnosno radi za džabe!

Najviše ih je u prerađivačkoj industriji, čak 16.385, na drugom mestu su građevinari, od kojih čak 6.429 ne prima platu, a iza njih idu sektori zdravstvene zaštite i trgovine na veliko i malo, sa 4.559, odnosno 3.799 radnika koji ne primaju platu uprkos činjenici da ima zaposlenje i svaki dan uredno dolaze u svoje firme.

Podsetimo, prosečna avgustovska zarada u našoj zemlji od 44.770 dinara, plata je za 2.648 dinara veća nego pre godinu dana, a u odnosu na prethodni mesec ove godine, to povećanje iznosi 0,9 odsto ili 588 dinara. Uprkos tom skoku srpskih plata, kako na mesečnom, tako i na međugodišnjem nivou, vrednost naših plata je realno sve manja.

Uprkos tome što od rukovodećih ministara u našoj zemlji čujemo mnoga obećanja i što je nekoliko međunarodnih stručnjaka u poslednjih mesec dana dovedeno upravo zbog rešavanja ovog problema, neophodno je da se sa reči pređe na dela i da se najave što pre realiziju. U protivnom, kriza će biti sve dublja, a novinski napisi o samoubistvima zbog bede i siromaštva sve češće će puniti rubrike crne hronike srpskih medija.

(Telegraf.rs)