TRGOVINA LJUDIMA: Žrtve prebijaju, izgladnjuju i teraju na seks!

U Srbiji se danas obeležava Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima čiji je cilj skretanje pažnje javnosti na opasnosti i posledice trgovine ljudima.

- Usred Beograda vlasnik kafića primoravao je konobarice da oskudno obučene igraju na malom prostoru i tako mame goste, a posle pružaju seksualne usluge. One su bile vezivane za inventar u kafiću, mučene na najstrašniji način, a u tom odnosu ih je držao tako što ih je ucenjivao i pretio njihovim porodicama! To se dešava usred Beograda i to su devojčice koje su odrasle na beogradskom asfaltu! Trgovina i eksploatacija ljudima može da se dogodi svakome - ovo je za Telegraf rekla direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Sanja Kljajić.

Od početka 2012. godine do juna 2013. ovaj centar primio je 110 prijava za identifikaciju žrtava. Godišnje se u Srbiji otkrije između 80 i 110 novoidentifikovanih žrtava, od čega je 40 odsto dece. Najčešće se radi o radnoj i seksualnoj eksploataciji, prinudi na vršenje krivičnih dela i prosjačenje. Neretko je reč i o prinudnoj udaji ili trgovini organima.

Najčešće žrtve trgovine ljudima su mlade devojke i žene, naivne i lakoverne osobe, siromašne i nezaposlene osobe, deca, fizički i drugi radnici. Tortura koja se nad njima vrši je jeziva: od prebijanja, izgladnjivanja, psihofizičkog zlostavljanja, uništavanja samopoštovanja, preko pretnji smrću, pretnji nasiljem porodici žrtve, mučenja, vezivanja....

- Tu se vrše najgora mučenja koja možete da zamislite. Jednu devojku su vezivali i koristili laser na puški kojim su je zastrašivali i pokazivali šta će joj uraditi ukoliko ne bude prihvatila uslove koje joj nameću. Drugoj su pokazali sliku njenog deteta i pričali šta će mu "se sve desiti" - pričaju stručnjaci iz ovog centra.

Seksualna eksploatacija je najzastupljenija, od početka ove godine otkriveno je 19 žrtava, dok ih godišnje bude oko 50 (samo identifikovanih, broj onih do kojih policija nije došla je znatno veći). S druge strane, najveća "siva brojka", odnosno najviše neidentifikovanih žrtava tiče se radne eksploatacije. 

- Mnogo ljudi je ostalo bez posla, fabrike su zatvorene i ljudi prihvataju mnogo rizičnije poslove nego što bi inače prihvatali. To su ljudi svih nivoa obrazovanja. Uplitanje u "mrežu" počinje najčešće od stvaranja prijateljskih odnosa - ja sam ti drug, tu sam da ti pomognem, da se osloniš na mene. Iz tog odnosa se postepeno vrše usluge i onda se ulazi u sistem... vraćanje usluga, koje su nekada praćene i pretnjama... - objašnjava stručni radnik u centru Marko Šijan.

U poslednje vreme najčešće se dešava da se eksploatišu građevinski radnici. Oni "ugovore" posao po jednim uslovima, i često treba nekoliko meseci da prođe da se dogodi da postanu svesni da su zapravo žrtve. Njima se odmah po dolasku na "obećano mesto" na suptilan način oduzimaju dokumenta, onda pod raznim izgovorima ne dobiju smeštaj već spavaju u šupama, jedu jednom dnevno, i to loše, a zarađeni novac nikada ne vide.

-  Bila je jedna građevinska firma gde je gazda tvrdio da svojim radnicima ne isplaćuje platu jer su svi alkoholičari, pa kako ne bi propili pare, on im ih čuva - navode iz centra. Naravno, ti radnici nikada nisu dobili "ni dinara", a na kraju su se borili za pusto preživljavanje tako što su brali pečurke da se prehrane.

Još jedan od vidova trgovine ljudima jeste prinudna udaja. Ovo se najčešće odnosi na romske porodice koje za određenu svotu novca prodaju svoje maloletne ćerke koje najčešće nikada više ne vide. Tu su i prisile na prosjačenje, o čemu je Telegraf već pisao. 

- Trgovina ljudima može da se dogodi svakome - upozoravaju iz centra. Takođe, upozoravaju i na to da je tokom ove godine nacionalna trgovina ljudima prevazišla transnacionalnu trgovinu ljudima, kao i da je prvi put porasla trgovina i eksploatacija muškaraca starijih od 18 godina. Minimalna kazna za trgovinu ljudima prema Krivičniom zakonu je tri godine zatvora.

U svetu se godišnje dogodi između 700.000 i četiri miliona slučajeva trgovine ljudima. Prema nekim procenama, kriminalne grupe vršeći ove zločine zarade između 8,5 i 12 milijardi evra godišnje.

(M. B.)