MIRA KARANOVIĆ U BITOLJU: Umetnost nema domet kao politika! (FOTO)

- Rezultati koje predviđa društveno angažovano delovanje uobičajeno su manji od očekivanog. To je asocijacija za neku sporu promenu. Istovremeno je jasno da je to ritam trajne, prave promene - one čiji efekat možemo da osetimo. Ovo je samo deo stavova poznate srpske glumice Mirjane Karanović, koja je bila deo radionice o angažovanom filmu "Booster movies", a koje je podelila sa publikom na 34. Internacionalnom festivalu filmske kamere "Braća Manaki" u Bitolju.

Radionica u kojoj su pored Karanovićeve gostovali i bugarska filmska kritičarka Andronika Martonova, makedonski reditelji Marija Džidževa i Antonio Mitrićeski, kao i producent Nebojša Ilijevski, bila je u organizaciji regionalne platforme za aktivizam "Lice v lice", a u saradnji sa Partes Social Advertising-om i programom festivala pod imenom "Nove vizije".

Karanović, koja je i inače među javnim ličnostima koje su dale svoju podršku kampanji "I ja čitam LICEULICE", kao i celoj platformi za aktivizam, u svom obraćanju se podsetila svojih mlađih dana, kada je rešila da glasno priča o svojim stavovima i da se za njih bori. Karanović je naglasila da su mladi ljudi sinonim za društveno angažovano delovanje.

- Danas samo mladi imaju tu energiju i pobunu u sebi da prkose nepravdama. Oni imaju strpljenje da čekaju pare za film, da rade niskobudžetne filmove ili da rade u neizvesnosti. Kad sam bila mlađa i kada sam počinjala da se uključujem u ove tokove, smatrala sam da svaka moja akcija treba da bude presudna za neke društvene i političke promene. Nisam shvatala da umetnost nema takav domet kao politika i da stalno treba da vodite duge borbe nasuprot onih koje prate put novca - rekla je Karanović.

Poznata glumica je bila gost radionice, ali i gost festivala u Bitolju, gde je došla da bi učestvovala na Manaki skript korneru, gde razvija svoj prvi scenario za film sa radnim naslovom "Dobra supruga".

Producent Nebojša Ilijevski, koji je postavio temu radionice, naglasio je da je krajnje plemenito kada se talenat, akademski bekgraund i iskustvo stave u funkciju prenošenja neke poruke koja je potrebna društvu u datom trenutku. Ovo je taj trenutak, kaže Ilijevski, i dodaje:

- Ako ta poruka mora da se prenese u više slojeva i na taj način kao kompletna da stigne do korisnika, taj angažman je još više vredan. Koji medij, ako ne film, prikladniji je da ta poruka bude spakovana na ovaj način.

Rediteljka Marija Džidževa je pričala o svom dokumentarnom filmu "Spisak Tonija Mandže" i o reakciji koju je kasnije film izazvao. Film donosi priču o serijskom ubici koji je 1990-ih uznemirio javnost u malom makedonskom gradiću Đevđeliji.

- Kad sam radila film, nisam mislila da je društveno angažovan, nego sam tragala za istinom. Htela sam da postavim pitanje da li i porodica i društvo treba da snose odgovornost za strašnu priču koja se desila u mom gradu. Od tada tamo se nije desilo nijedno ubistvo. Smatram da svi mi treba da počnemo da delujemo lokalno, da napravimo nešto prvo u svojim malim sredinama, a ne da se trudimo da spasemo svet - rekla je Džidževa.

Gošća iz Bugarske Andronika Martonova je pričala o angažovanim filmovima u azijskoj kinematografiji koji u fokusu imaju predrasude kao deo tradicionalnih porodica.

Makedonski reditelj Mitrićeski je rekao da je dužnost umetnika da traži istinu, i da je to način da se stigne do angažovanog dela.

- Nasuprot tome, ako je namera da se to sve stavi na tacnu, onda to je propaganda - kaže Mitrićeski.

Na radionici su bila otvorena i pitanja o aspektima filma "Zlatni kavez" Diega Kvemada Dieza, kao i kratkometražnog filma "Dlake", koji je imao i premijeru na ovom festivalu. U "Dlakama" pored makedonske glumice Irene Risić glumi i Bojan Žirović, a film je rađen po scenariju i režiji Eleonore Veninove, u produkciji Partes Social Advertising-a.

(Telegraf.rs)