OPREZ: Banke naplaćuju račun koji se ne koristi
Banke sve naplaćuju, čak i takozvani "mrtav" račun, onaj koji se više ne koristi. Najčešće se to događa s računima koji su ostali posle otplate kredita ili kreditne kartice. Građani izmire svoje obaveze za zajam, ali ne ugase račun, jer smatraju da se to radi po automatizmu.
Međutim, banka nastavi da naplaćuje održavanje praktično mrtvog računa, jer na njemu nema više nikakvog prometa, ali o tome ne obaveštava klijenta.
Prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, banka ima obavezu zbog, kako se navodi, dobrih poslovnih običaja i dobre poslovne prakse da obavesti klijenta prilikom odobravanja bilo koje usluge o njegovim obavezama i pravima. To podrazumeva da i kada počne da koristi i otplaćuje neki kredit, da uplaćuje i održavanje tekućeg računa, a posle otplate i da ga ugasi.
Međutim, kod mnogih banaka praksa je potpuno drugačija, pa su službenici uglavnom "zaboravni" kada klijent dođe da zatvori kredit ili kreditnu karticu, te im ne napomenu da to treba da učini i sa tekućim računom. Najmanji iznos za održavanje tekućeg računa, bilo da se koristi ili ne koristi, iznosi 150 dinara mesečno, a u proseku oko 300 dinara.
Da ima određeni dug koji u nekim slučajevima može da dostigne i do 10.000 dinara, građanin obično sazna onog trenutka kada u banci zatraži neku novu uslugu, a službenik mu kaže da je ne može dobiti jer ga je registrovao kreditni biro zbog kašnjenja u otplati obaveza po tekućem računu.
- Građani su obavezni da prilikom otplate kredita ili kreditne kartice koji uvek imaju i tekući račun na koji se rate uplaćuju, ukoliko više ne žele da ga koriste, podnesu zahtev i za njegovo gašenje - kaže jedan bankar, i dodaje:
- Ukoliko to ne učine, a ne uplaćuju na tekući račun nikakav novac za njegovo dalje održavanje, zapašće u minus, odnosno imaće kašnjenje u otplati obaveza, a posle 60 dana o tome će biti obavešten i kreditni biro. To automatski znači da neće moći dok ne izmire obaveze po tekućem računu da koriste bilo koju drugu bankarsku uslugu - objašnjava bankar.
Mnogi građani za ovaj postupak ne znaju, a mnogi bankari i sami priznaju da nemaju praksu da o tome i obaveste svoje klijente. Zbog čega je to tako, vrlo je jasno, jer većina građana duži period ne sazna za dug koji podrazumeva i debelu kamatu, a samim tim banka ima na osnovu toga dobru zaradu.
Troškovi zatvorenog tekućeg računa
Mesečno održavanja 150 dinara
Kašnjenje u otplati 6 meseci sa kamatama 1. 170 dinara
Kazna za kašnjenje u otplati 800 dinara
Ukupne novonastale obaveze 1.970 dinara
(Telegraf.rs/ Izvor: Večernje novosti)
Video: Mesečni horoskop za decembar Aleksandre Bjeljac
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
dabby
Istina ! Primala sam platu preko Banka postanska stedionica. Promenom posla, poslodavac ima ugovor sa drugom bankom i otvaram racun kod njih. Posle 7godina ostajem bez posla i Trziste rada uplacuje finansijske nadoknade samo u Banka pos.stedionica. Na salteru saznajem da sam za odrzavanje praznog racuna za taj period duzna skoro citav iznos koji sam dobila od trzista rada inace ne mogu raspolagati tim novcem. Nikada niko nije rekao da zatvorim racun kada sam ga prestala koristiti te bi bilo dobro da banke obaveste klijenta nakon mesec-dva posto vide da racun nije aktivan. ALI TO JE ZA NJI MANJE NOVCA !
Podelite komentar
Pokojni Toza
Poslodavac po zakonu nema pravo da odredjuje banku preko koje ce uplacivati zaradu nekom radniku. Svi ovi koji uslovljavaju radnike krse zakon
Podelite komentar