Šta će biti prvi potezi Stros Kana?

Pitanje penzija samo je jedno od onih kojima će se najmanje u naredna tri meseca baviti i specijalni savetnik Vlade Srbije Dominik Stros Kan.

Francuski stručnjak rekao je da mu je cilj da obezbedi stabilan rast srpske ekonomije, a njegova karijera u Francuskoj pokazuje da se i u domovini bavio privatizacijama javnih preduzeća, reformom poreskog sistema i uvođenjem modernih tehnologija.

Dominik Stros Kan počeo je svoju savetničku misiju u Beogradu i doneo ključne reči - razvoj i rast. Najmanje u naredna tri meseca smišljaće strategiju za to kako da se ostvare ti ciljevi.

- Pitanje je na koji način možemo da obezbedimo taj rast ako svake godine pravimo manjak u budžetu od milion i po evra i najmanje tog novca odlazi u investicije i infrastrukturu, a najveći deo u tekuću potrošnju - dakle mi taj novac pojedemo, a ne investiramo. Da bismo preokrenuli taj trend, negde moramo da uštedimo. Ja još ne vidim uvek konkretan predlog na koji ćemo način i gde štedeti da bismo više novca za infrastrukturu i projekte koji će nam jednog dana omogućiti preko potrebni rast - kaže Milan Ćulibrk, v. d. glavnog urednika NIN-a.

Koncept rasta Stros Kan promovisao je prvo u svojoj domovini, gde je u dva mandata vodio resore industrije i finansija.

Stros Kanove ministarske mandate u Francuskoj obeležile su velike promene. Ubrzao je privatizaciju pre svega Frans Telekoma, Er Fransa i Aerospacijala. Pokrenuo je veliku poresku reformu, a smatraju ga i ocem ideje o radnoj nedelji koja umesto 40 traje 35 sati i o zapošljavanju mladih. Stalno se slikao za računarom i insistirao je na uvođenju modernih tehnologija u sve sfere društva, kao i na razvoju te grane ekonomije.

Za vreme svojih ministarskih mandata, Stros Kan je u otadžbini bio veoma cenjen, kaže naš nekadašnji ambasador u Francuskoj Radomir Diklić, i ističe ga kao najcenjenijeg ekonomistu francuske levice.

- Dok je on bio ministar, Francuska je imala dobar privredni rast. Imala je pad nezaposlenosti. On je uradio neke privatizacije, a što je recimo interesantno za nas je to da su u to vreme javna preduzeća postala ekonomski efikasna - recimo železnica - kaže Diklić.

Diklić dodaje i da su Francuzi bili izuzetno ponosni na svog čoveka koji je bio na čelu Međunarodnog monetarnog fonda sve dok nije bio primoran da iz Fonda ode.

(Telegraf.rs/ Izvor: B92)