SRBIJA KAO NAMIBIJA: Svaki 25. radi u proizvodnji

Tek svaki 25. stanovnik naše zemlje radi u proizvodnji, što je obeležje siromašnih afričkih zemalja.

- Kao posledica svega, 2012. godine smo imali samo 287.000 zaposlenih u proizvodnji, na ukupno 7,3 miliona stanovnika, po čemu smo u rangu Namibije, Bocvane, Etiopije, Sao Tome i Principa - kaže Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Tranzicija u Srbiji je podbacila zato što nije bilo kvalitetnog plana reindustrijalizacije, već se računalo da će ona sama po sebi doći sa privatizacijom.

- Onda se desilo da je privatizacija imala mnogo manjkavosti, obilovala korupcijom i kupovinom firmi od strane sumnjivih vlasnika koji nisu imali stvarnu želju da unaprede proizvodnju - dodaje Rajić.

Ekonomista Miroslav Zdravković ukazuje da je broj zaposlenih u industriji u Beogradu smanjen od 1989. do 2012. godine sa 160.000 na 70.000 radnika. U Beogradu ima najviše industrijskih radnika, četiri puta više od drugog grada po broju radnika Novog Sada.

- Najbolje je prošao Novi Sad, u kome je broj "samo" prepolovljen, a od Beograda, u kome je smanjenje 56,5 odsto, bolje su prošli još i Sremski, Kolubarski, Braničevski i Srednjobanatski okrug - zaključuje Zdravković.

U sindikatima tvrde da je radnička klasa u Srbiji nestala devedesetih godina. Pogrešne politike su dovele do sankcija, ratova i potpunog urušavanja naše industrije.

- Sve do 2000. godine, ali i kasnije, fabrike su imale socijalnu, a ne ekonomsku funkciju - naglašava Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata ASNS.

(Telegraf.rs/ Izvor: Večernje novosti)