SUPER DEKA S JASTREBCA: Nema struju, ne ide kod lekara i uživa u životu!

Kada su mu lekari pre deset godina rekli da je vreme da pakuje kofere i putujem na onaj svet, odlučio je da preživi. Borislav Miljković (82) iz prokupačkog sela Klisurica već deset godina živi sam u srcu planine Jastrebac.

- Napravio sam na imanju koje imam na Jastrebcu skromnu kuću, bacio sve lekove kojih je bilo za punu kesu i počeo da se hranim isključivo onim što sam nalazio na planini. Pio sam vodu sa kladenca i kozje mleko, a hranu sam pripremao. Ubzo su svi moji bolovi nestali i od tada nisam kročio kod lekara - priča Borislav.

Kaže da ga je priroda očuvala, kao i volja da živi. I danas u njegovom domu nema struje, a vodom se snabdeva sa planinskih izvora kojih je u ovom kraju u izobilju. Čuva koze, konje, a doskoro je imao i stado ovaca. Imao je 150 ovaca i na naše pitanje kako je uspeo da ih sačuva od vukova, on kaže da nije mnogo brinuo.

- Imalo ih je i za mene, vukove i ponekog lopova. I dok ne brineš previše, nemaš velikih ni gubitaka - komentariše on. A u njegovoj kući bez frižidera, sa lampom na gas, skromnim ležajem, i pokućanstvom sve funkcioniše. Hrana se čuva u delu kuće koji je taman i uvek hladan.

- Od kako sam došao ovde možda sam svega par puta sišao do sela. Ne osećam potrebu za tim. Ko želi da me vidi dođe, a ja ga ponudim onim što mi priroda nudi. Jedino je malo problem zimi, kada napada sneg i premaši dva metara, ali uz ognjište je uvek toplo i suvo - kroz osmeh kaže naš sagovornik, koji je celog života bio optimista i neko ko voli ljude i život. To pokazuje i harmonika koju je svirao punih četrdeset godina i po kojoj je poznat u ovom kraju.

- I sada volim da zasviram i zapevam uz domaću rakiju i društvo. Imam svoje pesme koje često pevam gostima. Nema ničeg lepšeg nego kada se čovek smeje i veseli - preporučuje nam Borislav, koji je pre par godina ostao i bez svoje životne saputnice. Čak ni tada nije poklekao, već je na iznenađanja onih koji ga slabije poznaju, opraštajući se od svoje voljene supruge jasno joj poručio da neće brzo doći, jer mora da pomogne sinu Zoranu!

- Čovek nestaje kada izgubi nadu i volju u život. Naučio sam da svako ima svoje mesto i zadatak i da mora da ide napred. Ipak ukoliko remetimo prirodu i pokušavamo da je pokorimo, nećemo dobro proći - zaključuje Borislav dok mota duvan u papir i pali cigaretu koju je napravio.

Kako kaže misli da mu još nije došlo vreme da ode i ubeđen je da ga je priroda očuvala. Zato je poštuje i ništa ne radi da bi je remetio.

(B. R.)