ZNAČAJ OBRAZOVANJA: Koja znanja stičete na MBA studijama?

Često čujemo izjave da su ljudi jedna od najvažnijih kompetitivnih prednosti Srbije. U stvari, ovu frazu smo čuli toliko puta da smo je svi prihvatili kao potpunu i stvarnu istinu.

Inostrani poslodavci se s ovim i ne bi složili. Istini za volju, složiće se da nismo preterano skupi. U čemu je problem? Mladi ljudi se sa 18-19 godina odlučuju šta će da budu "kad porastu". Biraju fakultete po sklonostima ili slučajno i onda kada se zaposle (i ako se zaposle), otkriju da "nije to – to" ili pak da su im potrebne neke druge veštine i neka druga znanja.

Doktori postaju prodavci, inženjeri menadžeri, filozofi se bave marketingom, ekonomisti ljudskim resursima, pravnici proizvodnjom. Srbi su konačno otkrili da je dobro (i da se mora) učiti i posle završetka fakulteta. Uzimamo kurseve, ovladavamo novim veštinama, upisujemo poslediplomske studije, sve u želji da budemo bolji i uspešniji.

Jedan od bitnijih koraka koji poslovna žena ili muškarac može preduzeti za svoju karijeru je da upiše i završi što prestižniji MBA program i dobije naziv Master of Business Administration (magistar poslovnih studija).

Fokus MBA studija nije na naučno-istraživačkom i akademskom radu nego na ovladavanju praktičnim znanjima u oblasti menadžmenta, finansija, analitičkog razmišljanja, ljudskih resursa, organizacije preduzeća, strategije, marketinga i sposobnosti uspešnog rešavanja kompleksnih poslovnih problema kroz grupne projekte i case study.

Pored ovih formalnih predmeta, uče se i "meke" veštine timskog rada, efektivnosti, komunikacije, liderstva, itd. Polaznici su ekonomisti, inženjeri, doktori, pravnici, hemičari, diplomirani menadžeri i drugi koji na redovnim studijama nisu dobili neophodna znanja u obimu i sadržaju koji im je potreban za uspešno vođenje biznisa.

Firme vole da zapošljavaju ljude sa završenim MBA stepenom, jer znaju da su diplomci obučeni da poslovanje naprave što efikasnijim, menadžerske odluke što efektivnijim, a profit i rast firmi što većim.

Želja svih MBA studenata je da budu uspešni u onome što rade i da što pre, kroz veću platu i druge nadoknade, povrate novac koji su investirali u svoje obrazovanje. Gotovo svi MBA programi zahtevaju da polaznici poseduju nekoliko godina praktičnog iskustva, imaju završen fakultet i dobro se služe engleskim jezikom, jer većinu predavanja izvode strani predavači.

Program tipično traje od godinu i po do dve godine pošto je to uglavnom učenje uz rad, uveče i preko vikenda. Cene MBA variraju od par hiljada evra do trideset ili više, što zavisi od metoda rada, renomea škole, predavača i polaznika.

Trenutno u Srbiji posluje ili je aktivno oko petnaestak univerziteta i poslovnih škola (business school) i pretpostavlja se da više od 500 osoba pohađa jedan od tih programa.

Potencijalni studenti mogu da se sretnu sa školama i saznaju sve o njihovim programima na sajmu obrazovanja MBAfair™ (www.mbafair.net) 18. septembra od 16 do 20 časova u hotelu Hyatt u Beogradu.

(Telegraf.rs)