FARMACEUTSKA MAFIJA: Da li su "ljudi u belom" zaista nepobedivi i najjači na svetu?!

Farmaceutska mafija - po mišljenju mnogih stručnjaka najjača je mafija na svetu, a po količini novca koji "vrti" daleko je ispred mafije koja radi sa narkoticima, oružjem... Većina (misli da) zna šta je, malo je onih koji ispravno mogu da objasne kako funkcioniše i tek se dvocifrenim brojevima mogu brojati oni koji su zaista imali posla sa - farmaceutskom mafijom. Od ono malo poznatih podataka, uglavnom otkrivenih u poslednjih deset godina, sa sigurnošću možemo reći sledeće: funkcioniše globalno i u nju su umešani svi - lekari, farmaceuti, političari...

Prema Forbsovoj listi za 2013. godinu, najveće farmaceutske kompanije na svetu su: Pfajzer (Pfizer, SAD), Novartis (Novartis, Švajcarska), Sanofi (Sanofi, Francuska), Merk (Merck&Co, SAD), Roše (Roche Holding, Švajcarska), GlaksoSmitKlajn (GlaxoSmithKline, V.B.), Abot (Abbott Laboratories, SAD), Astra Zeneka (AstraZeneca, VB), Amgen (Amgen, SAD), Eli Lili (Eli Lilly & Co, V.B.).

Neka od ovih imena viđate na kutijama lekova koje pijete, dok ste o nekima mogli da čitate u domaćim, ali i u svetskim medijima. Među poslednjim primerima je slučaj kompanije Sanofi, čije je poslovanje u Kini pre mesec dana postalo predmet istrage. Naime, tamošnji mediji doneli su informaciju da je ta kompanija 2007. podmitila stotine lekara u Kini.

Državni list "21. vek biznis herald" piše, pozivajući se na "uzbunjivača", da je francuska kompanija podmitila 503 doktora sa 274.000 dolara kako bi prepisivali lekove Sanofija, pod velom takozvanog ulaganja u istraživačke programe u toj zemlji.

Nepunih mesec dana pre ove istrage, kinesko zdravstvo uzdrmalo je privođenje četiri službenika britanskog proizvođača lekova GlaksoSmitKlajn, pod sumnjom da su plaćali mito doktorima i bolnicama. Policija je saopštila da su zaposleni britanske kompanije plaćali lekarima, bolnicama, bolničkim upravama i zvaničnicima da koriste njihove lekove.

Ubrzo, saopštenjem se oglasio i britanski konkurent GSK-a, AstraZeneka, objavivši da je policija posetila njegovu kancelariju u okviru istrage jednog od njenih predstavnika prodaje.

SLUČAJ FAJZER

Slična afera, u čijem je središtu bila kompanija Fajzer, otkrivena je prošle godine, a jedan njen "krak" stigao je i do Balkana. Avgusta 2012. godine, Komisija za hartije od vrednosti i berze SAD je saopštila da su Fajzerovi ogranci u inostranstvu podmićivali lekare u Kini, Italiji, Rusiji, Hrvatskoj i drugim zemljama Istočne Evrope, među kojima je i Srbija, a mito prikrivali kao poslovni trošak - za putovanje, zabavu ili marketing.

Američka administracija je utvrdila da su Fajzer i kćerka firma Vajet platile milione dolara mita da bi dobile poslove i povećale prodaju svojih lekova u Srbiji i drugim zemljama istočne Evrope.

Prema navodima Ministarstva pravde SAD i federalne Komisije za hartije, farmaceutski gigant Fajzer plaćao je i davao poklone državnim doktorima i zdravstvenim radnicima u Istočnoj Evropi, Bliskom istoku i Kini, da bi uticali na regulatorna odobrenja, odluke o nabavkama, recepte, kao i da bi se izbeglo carinjenje.

Dodaje se, da su isplate vršene bez znanja ili odobrenja zvaničnika Fajzera, ali da su nesređene poslovne knjige i podaci firmi koje su radile za Fajzer sređivani u finansijskim izveštajima samog Fajzera.

Ove dve kompanije su se složile da plate ukupno 60,2 miliona dolara kazne da bi se povukle optužbe.

Kao kompanije koje su predstavljale Fajzer navode se Bristol-Majers iz Njujorka i Glakso i Astra Zeneka iz Londona. Sve tri kompanije su saopštile da sarađuju sa vlastima u SAD u istrazi.

TEORIJE ZAVERE

Istrage o farmaceutskim lobijima i mafijama su dugotrajne, komplikovane i skupe, a navodi o povezanosti kompanija i lekara teški za dokazivanje. U vakuumu između mnogo problema i malo dokaza nastaje pozamašan broj teorija zavere, koje idu toliko daleko da farmaceutske kompanije označavaju "sivom eminencijom" svetskog poretka.

Jedna od takvih je i ona o ulozi porodice Rokfeler.

U najkraćem, priča ide ovako: dvadesetih godina 20. veka porodica Rokfeler finansirala je farmaceutsku kompaniju I. G. Farben. Sa druge strane, bio je formiran konglomerat Basel IG, koji su činile švajcarske kompanije. Međutim, neposredno pred Drugi svetski rat, ova dva bloka su se udružile.

Kompanija Farben navodno finansirala i održavala "dobre veze" sa Adolfom Hitlerom. Nakon rata, zbog ovoga je konglomerat je razbijen, a od kompanija koje su od njega nastale u međuvremenu su postale "Bayer", ali i švajcarski Novartis.

Ogranci te kompanije danas su višestruko povezani kako međusobno, tako i sa polugama vlasti u nekoliko najjačih evropskih država.

Ipak, za ove navode ima malo konkretnih dokaza.

(Telegraf.rs)