TELEGRAF ISTRAŽUJE: Šta sve banke naplaćuju

Nema te banke koja se nije dosetila da lepo naplati svoju uslugu. U bankama plaćamo gotovo sve, od održavanja tekućeg računa, provizija za odobrenje kredita, podizanja novca sa bankomata druge banke, dozvoljenog minusa.

Prema nekim proračunima, ban­ke nam me­seč­no, po naj­jef­ti­ni­jim ta­ri­fa­ma, iz džepa izbiju 2.000 di­na­ra za na­kna­de.

U Banci Inteza kažu za Telegraf.rs da ne naplaćuju otvaranje računa, ali u zavisnosti od modela za koji se opredele klijenti, naknada za mesečno održavanje računa kreće se od 125 do 300 dinara.

U Sosijete ženeral banci ne naplaćuju ni otvaranje ni zatvaranje računa, osim što je klijent pre zatvaranja dužan da izmiri dugovanja.

U ovaj banci kažu da ne postoje troškovi kada se ne obavlja promet preko računa, ali je klijent u obavezi da plati mesečno održavanje koje se kreće od 150 do 470 dinara.

Rajfajzen banka za održavanje računa traži 150 dinara, dok za održavanje paket-računa mesečno treba izdvojiti 250 dinara.

Erste banka održavanja računa naplaćuje 180 dinara, dok je održavanje tekućeg računa za mlade (omladinski račun) besplatno.

Ova banka će vam odobriti dozvoljeni minus na 36 meseci uz jednokratnu naknadu od jedan odsto. Takođe, tu je i trošak za godišnje administriranje od, takođe, jedan odsto.

Da bi vam odobrili dozvoljeni minus u Rajfajzen banci, morate da platite izvod Kreditnog biroa o zaduženosti od 246 dinara, kao i troškove na ime premije osiguranja od posledica nesrećnog slučaja i od posledica nezaposlenosti, što je ukupno 90 dinara mesečno.

- Za iznose do 10.000 dinara ne naplaćuje se kamata na dozvoljeni minus. Ukoliko pozajmica premaši taj iznos, godišnja kamata koja se obračunava iznosi 35,40 odsto - navode za Telegraf.rs u Rajfajzenu.

Kratkoročni zajam u banci Inteza naplaćuje se 0,5 odsto od iznosa pozajmice, odnosno jedan odsto od iznosa kredita ukoliko su dugoročne pozajmice u pitanju.

Elektronsko bankarstvo u banci Inteza dostupno je bez naknade, a to se odnosi na aktivaciju i mesečno održavanje.

- Korisnici Inteza hit tekućeg računa imaju priliku da prvih pet računa u mesecu izmire bez provizije putem Inteza onlajna, a svako naredno plaćanje u visini do 50.000 dinara naplaćuje se sa po 30 dinara naknade. Za one koji imaju osnovni račun provizija na bezgotovinska plaćanja iznosi minimum 60 dinara, odnosno jedan odsto od iznosa - kažu za Telegraf.rs u banci Inteza.

Mesečno održavanje u Sosijete ženeral banci usluge onlajn se ne naplaćuje. Usluga SoGe Home bank (veb-bankarstvo) je besplatna i korišćenjem ove aplikacije klijenti imaju mogućnost plaćanja računa za komunalije, na primer, za koje plaćaju proviziju do 50 odsto nižu, nego prilikom izvršavanja transfera na šalteru banke.

- Provizija koja se klijentima naplaćuje prilikom realizacije plaćanja iznosi 0,2 odsto od iznosa transfera. Neophodno je da to što plaćate košta minimum 10 dinara, a maksimalno 3.000 dinara - pojašnjavaju u Sosijete ženeral.

Podizanje novca na bankomatima banke ne naplaćuju svojim klijentima, a ne uzimaju ni proviziju kada se podižete novac na šalteru banke.

Otvaranja računa se malim preduzećima i preduzetnicima ne naplaćuju u Erste banci, dok naknada za zatvaranje računa iznosi 600 dinara.

- Otvaranje i zatvaranje deviznog računa za mala preduzeća i preduzetnike su besplatni. Naknada za vođenje dinarskog računa je 300 dinara mesečno, dok se za devizni ne naplaćuje. Trošak za isplatu gotovine je 0,5 odsto, a minimalno 20 dinara - kažu za Telegraf.rs u Erste banc,i i dodaju da visina naknade kod kreditnih poslova zavisi od više faktora, to jest od vrste kredita, kreditne sposobnosti, rejtinga, kao i konkretnog kreditnog posla.

Banka Rajfajzen firmama za održavanje računa naplaćuje 500 dinara mesečno, a za gašenje računa 1.000 dinara. Naknada za podizanje dinara sa računa je 0,50 odsto od podignutog iznosa. Provizija za obradu zahteva pozajmice je 0,8 odsto do jedan odsto od iznosa odobrene pozajmice, minimum 2.500 dinara.

Nije tajna da osim na kamatama, od kojih su prošle godine zaradile čistu milijardu evra, banke najveću dobit ostvaruju na raznim provizijama i naknadama.

U protekle dve godine ovaj iznos je na gotovo istom nivou – od oko 35 milijardi dinara, odnosno nešto više od 300 miliona evra.

(N. Sekulić)