Bebe prodaju sektašima za 15.000 €!

"Beba je bila zdrava, sigurna sam u to. Čula sam je kako plače. Poslednje čega se sećam je kako mi medicinska sestra kaže da je nose u inkubator, a onda nakon dva dana saopštavaju mi da je umrla. Pod izgovorom da ću doživeti strašnu traumu, nisu mi dali da je vidim. Od tada je prošlo 25 godina, a ja i dalje osećam da je moje dete negde živo i zdravo... samo neka mu je dobro".

Ovako, prema rečima Vladimira Čičarevića, predsednika Udruženja "Roditelji nestalih beba Srbije", izgleda većina životnih priča članova njegovog udruženja. Tako otprilike izgleda i njegova priča.

Čičarević je pre dve godine intenzivno počeo da se bavi studijom bebi-trafikinga na ovim prostorima, a od pre deset godina osnovano sumnja da mu je u porodilištu Narodni front po rođenju ukraden sin.

- Nakon što je u poodmakloj trudnoći osetila bolove, sad već bivšu suprugu odveo sam na privatnu kliniku. Tamo je na ultrazvuku konstatovano da je dečak kojeg nosi potpuno zdrav. Pošto je sutradan ujutru ponovo osetila bolove, hitno sam je odvezao u porodilište u Narodni front. U pola pet po podne javili su mi da je beba preminula. Kao razlog je navedeno - obmotavanje pupčane vrpce oko bebinog vrata - počinje priču za Telegraf Vladimir.

Pored toga što je dokumentacija bila neuredna, sumnjiv mu je bio i način na koji mu je lekar sve saopštio.

- Sav smušen, lekar je jedva procedio da mi je sin preminuo, uz onu klasičnu: "Mladi ste, imaćete još dece", a onda se izgubio negde... Bio sam u šoku! Leš bebe, naravno, nikada nisam video! - objašnjava Čičarević.

Pored obmotavanja pupčane vrpce oko vrata bebe, od Čičarevića saznajemo da su najčešći izgovori lekara kako beba nije preživela porođaj zbog "infekcije, kasno utvrđene mongoloidnosti, poremećaja rada srca, nedovoljno razvijenih pluća ili deformiteta mozga".

Dalja procedura krađe novorođenčeta, kaže, takođe se odvija po šablonu.

- Porodilje su u 80 odsto slučajeva upućivane na carski rez. Ako su se pak porodile prirodnim putem, bebe su planski završavale u inkubatorima, uz izgovor da majke ne mogu da ih vide - priča dalje Vladimir.

- Nakon nekoliko dana proglašavane su mrtvima, a u 99 odsto slučajeva roditeljima nije dozvoljavano da vide mrtvu bebu navodno zbog traume koja može uticati na sledeću trudnoću. Svima su uglavnom pričane iste priče, koje su počinjale sa: "Još ste mladi, biće dece...".

- Jedna majka nam je ispričala da je 1979. u Kruševcu u martu i aprilu proglašeno 49 beba mrtvim. Nijedna od njih nikada nigde nije sahranjena. U bilansu koji nameravamo da objavimo u narednih nekoliko meseci, plašim se da će taj broj biti daleko veći - kaže Vladimir.

Poražavajuće je da za četiri decenije niko nije stao iza žrtvi bebi-trafikinga, niti je donesena ijedna presuda u vezi s krađom beba u Srbiji.

- Decenijama se ćutalo o tome da je u porodilištima GAK i Narodni front nađen veliki broj duplih protokola, u kojima su samo neke od sumnjivih stavki: prazni odeljci na kojima treba da piše ime porodilje, otpusne liste bez faksimila lekara, vešto zamrljani pečati klinika - priča Čičarević.

Roditelji, prema njegovim rečima, imaju nepogrešivi instinkt da li je njihovo dete živo ili ne, a o tome gde bebe završavaju predsednik Udruženja "Roditelja nestalih beba Srbije" kaže:

- Pored skandinavskih zemalja i Nemačke, bebe koje trafiking mafija ukrade prodaju se i po Srbiji, a nekolicina njih završi i u sektama. Svojevremeno sam od monaha sa Svete gore saznao da su četiri muške bebe prodate destruktivnim verskim zajednicama, drugim rečima - sektama. Njihova cena se kao i ostalih ukradenih beba kreće između 15.000 i 45.000 evra - završava priču za Telegraf Čičarević.

On dodaje da borba njegovog Udruženja tek počinje i da će sve učiniti kako bi što pre na snagu stupio Zakon o ukradenim bebama, kao i akt o postupanju prema mrtvim novorođenčadima.

Da bi se to dogodilo, neophodno je prikupiti 30.000 potpisa za peticiju koja bi trebalo da se preda Skupštini Srbije, kako bi se pokrenula procedura za Predlog Zakona o ukradenim bebama.

(Katarina Vuković)