Muzej zaradio 4 miliona dinara, država hoće da ga kazni? (VIDEO)

Narodni muzej u Valjevu uspeo je za svega šest meseci da ostvari samoprihod od neverovatna četiri miliona dinara! I umesto da država stane iza ovakvih retkih svetlih primera motivišući uprave ostalih kulturnih institucija da krenu istim putem, u Srbiji stvari stoje sasvim drugačije.

Prema rečima direktora Narodnog muzeja Valjevo dr Vladimira Krivošejeva, ukoliko se ne promeni nedorečen zakon o budžetskom sistemu, samoprihodovanje će “maltene biti sankcionisano i to tako što će deo sredstava koje zaradi muzej, umesto ustanovi, ići državi”.

- Aktuelni Zakon o budžetskom sistemu predviđa ukidanje pojma "sopstveni prihodi" svrstavajući ga pod "integrisane prihode budžeta", što u praksi znači da se prihodi koje ostvari neka kulturna institucija ne uplaćuju na račun te ustanove već na podračun budžeta – počinje priču za Telegraf Krivošejev, dodajući da je to, međutim, tek početak problema.

- Veći problem će biti ako se ostvari više od planiranog nego ako se ostvari manje, jer će pozitivna razlika ostajati u budžetu ili će se "peglati" rebalansom, ako ga uopšte bude - kategoričan je Krivošejev - Neutrošena sredstva na kraju godine ići će u budžet, te do priliva novih, a on je sezonski, ustanove neće imati sopstvena sredstva.

Od direktora Narodnog muzeja u Valjevu saznali smo da je najveći deo sopstvenih prihoda muzeja došao od prodaje ulaznica i suvenira. Međutim, ništa ne bi bilo od novca da prošle godine kroz svaku od postavki nije prošlo po 25.000 ljudi.

Ovakav promet napravljen je pre svega zahvaljujući inovaciji postavki – postavljanju digitalnih ekrana, najmodernijih senzora zvuka, 3D holograma...

Krivošejev ističe da niko, pa ni on, ne spori da država mora da kontroliše samoprihode ustanova koje je osnovala.

- Za ovu vrstu kontrole već su zaduženi budžetska kontrola i inspektori. U tom smislu nije sporan nadzor države. Sporna je nedorečenost zakona o budžetskom sistemu, jer po njemu država ima pravo da vrati prihode ustanovi, ali na osnovu striktno uređenog plana, koji je jednostavno nemoguće napraviti. Treba li da napominjem sijaset neplaniranih projekata ili iznenadne hitne intervencije za koje nije predviđen budžetski novac (na primer, prokišnjavanje). O donacijama da i ne pričam... Ako se pojavi donator koji muzeju nudi 200 dinara, a ja planirao samo 100, i realizovao ih, da li treba da ga odbijem? Ili ako nisam realizovao, da li da prihvatim samo pola donacije? - pita se direktor Narodnog muzeja Valjevo.

Rešenje ovog problema istoričar umetnosti i kustos Tamara Ognjević vidi pre svega u timskom radu. Ona smatra da bi svi direktori muzeja trebalo da predoče vladi na koji način ih Zakon ometa u prihodovanju.

- Rešenje, dakle, leži u timskoj organizaciji institucija. A o tome do koje mere je samoprihodovanje muzeja značajno, najbolje pokazuju primeri svetskih muzeja, koji mahom funkcionišu po tom principu.

Nadležni iz Ministarstva kulture objasnili su nam da oni nemaju veze s ovom problematikom i da je za pitanja ove vrste zaduženo Ministarstvo finansija i privrede.

Iz ovog ministarstva za Telegraf objašnjavaju da ustanove kulture nisu u obavezi da uplaćuju u budžet osnivača ostvarene sopstvene prihode, a neutrošene do kraja fiskalne godine, već mogu da ih prenesu i koriste u narednoj godini.

Međutim, problem leži u daljem navođenju Zakona nadležnih, prema kojem je Narodni muzej u Valjevu kao indirektni korisnik budžeta grada Valjeva u obavezi da izdatke iz svih izvora finansiranja, uključujući i izvor “sopstveni prihodi budžetskih korisnika”, izvršava u skladu sa godišnjim finansijskim planom, na koji saglasnost daje osnivač.

Dakle, ostaje pitanje: Kako unapred napraviti striktni plan, i ukoliko se instituciji i vrati novac koji je sama zaradila, kome će pripasti ostatak koji pretekne plan?

(Katarina Vuković)