RAJ ZA MACANE: Beograđanka živi sa 100 mačaka u svojoj kući!

Predsednik nevladine organizacije "Help animals" Zlata Korjenić pravi je primer istinskog ljubitelja životinja, jer živi u kući sa, verovali ili ne, čak 100 mačaka, dok njena organizacija brine o ukupno 160!

One su raspoređene u različitim prostorijama u njenoj kući, a podeljene su prema svojim kategorijama na "Juniore", "Seniore", "Gerijatriju" i "Privilegovane". U ovu poslednju grupu spadaju mačke koje su imale teške povrede ili traume u periodu pre smaštanja u azil.

- Nažalost, više nemam mesta gde bih mogla da smestim sve napuštene mačke, a želela bih. Svaki kutak kuće je preuređen za njih i sve je podređeno njima - kaže ona.

I zaista. Zidovi, police, slike, frižideri, i ostali elementi su ispunjeni detaljima koji su u vezi s ovim životinjama. Sve je besprekorno čisto, mačke se hrane i održavaju redovno, a za one sa zdravstvenim problemima je uvek spremna i medicinska pomoć.

One koje su slabe primaju infuziju, a u prostoriji "Privilegovane", dok smo vodili razgovor, šetala se jedna s gipsom na nozi. U svakoj od prostorija je i poseban smeštaj za svaku od njih, a da ne bi izlazile iz prostorija u kojima borave, prilikom boravka u kući mora se voditi računa o zatvaranju vrata.

- Potpuno sam se posvetila njima. Zbog obima posla, ne stignem ni da se posvetim sebi. O vikendu, nekom odmoru ili moru mogu samo da sanjam. One su zahtevne i ovde posla ima za tri smene. I tako je od 2000. godine. Do januara 2013. u sastavu "Help Animalsa" je bio i azil za pse "Riska". Od tada postoji samo azil za mačke "Jessica". Odvajanjem azila za pse od azila za mačke one su ostale bez značajnih donacija. Prvih 7 godina postojanja azila za pse "Riska" bila sam glavni finansijer i na žalost, zbog toga sam bankrotirala. Grad Beograd se 2007. uključio u pomaganje privatnih azila i to je pomoglo opstanku. Sad, kad imam samo mačke, nemam više sredstava za finansiranje. Dala sam kuću, grejanje, hlađenje, ali za ostalo je potrebna pomoć građana i privrednika - kaže ona.

Zlata ih, uz pomoć supruga, leči, hrani, svaki dan usisava, menja pesak. Mnogima od njih potrebna je svakodnevna terapija, lekovi, a one koje su teže bolesne zahtevaju i veterinarsko lečenje koje košta. Zbog teške bolesti persijanca Saše i neophodnih 150 infuzija dva puta nedeljno prešla je, kaže, 2.650 km svojim privatnim kolima. Finansira sve gotovo sama i zbog toga je, kaže, situacija u azilu sve teža.

- Mesečno jedna mačka bez ikakve veterinarske pomoći košta oko 2.500 dinara. S veterinarskom negom ta cifra se duplira. A problemi su sve veći, zahteva za donošenjem ima sve više, dok niko ne želi da ih usvaja. Samo proteklog meseca sam primila 100 zahteva za prijem, ali na žalost, ne mogu da im pomognem, i zato pod hitno problem na nivou grada i zemlje mora da se reši, jer je broj mačak sve veći - napominje ona.

Da bi se sistematski rešio problem broja mačaka, ona predlaže kontrolu brojnosti populacije pasa i mačaka.

- To je jedina civilizovana alternativa za kontrolu piramide nezbrinutih pasa i mačaka koji u ovoj oblasti mora biti prioritet prioriteta. Sterilizacija ili sprečavanje razmnožavanja vlasničkih mikročipovanih pasa i mačaka predstavlja jedini zakonit i moralan odnos prema građanima, njihovom i javnom novcu i prema životinjama - navodi Zlata.

Prema njenom mišljenju, građani koji ne žele sterilisati svoje kućne ljubimce imaju na to ustavno pravo, ali to pravo mora povlačiti sankcionisanje neodgovornih vlasnika koji bi se usudili nekontrolisano reprodukovati svoje ljubimce, držati ih neobeležene i izbacivati ih na ulice.

- Nije dovoljno samo izgraditi azil - neodgovorni vlasnici napuniće ga za veoma kratko vreme, s obzirom na potencijal piramide reprodukcije pasa/mačaka, bez obzira na njegov kapacitet. Ovo može sprovesti i u kratkom roku, kao kampanju od javnog značaja, rešiti samo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Nakon sprečavanja razmnožavanja vlasničkih pasa i mačaka već nakon 2-3 godine se u potpunosti rešava problem napuštenih pasa i mačaka i novac koji se decenijama trošio na zoohigijenske poslove može se usmeriti na pomoć deci. Lokalne samouprave Republike Srbije godišnje za probleme zoohigijene izdvajaju više stotina miliona evra bez rezultata i vidnog rešenja - kaže ona.

Ukoliko ste u mogućnosti i želite da pomognete ovom jedinstvenom azilu za napuštene životinje, o svim detaljima se možete informisati na internet stranici "Helps animal". Svaka pomoć je dobrodošla.

(Telegraf.rs)