OTKRIVAMO: Zašto su srpske banje najkvalitetnije, a najzapuštenije u Evropi? (VIDEO)

Sa više od 1.000 izvora termomineralnih voda, banjski turizam bi u Srbiji trebalo da cveta! Statistika, međutim, pokazuje da su stvari daleko od toga. Uprkos ne samo brojnosti izvora, već i činjenici da su banje u Srbiji po mnogo čemu izuzetne (pa između ostalog i po najkvalitetnijem peloidu i najtoplijim izvorima) turista ni izbliza nema onoliko koliko bi trebalo da ih bude.

Preporučujemo

Stranci uglavnom ni ne stignu da se informišu o prednostima koje naših 50-ak registrovanih banja pružaju, a domaći turisti (ili neki od 55.000 pacijenata koliko godišnje lekari pošalju u ovdašnje banje) sve češće hrle u mađarske i slovenačke banjske centre, i to iz samo jednog razloga - zato što su daleko bolje uređeni.

Ako tome dodamo da za većinu toplih izvora i njihova lekovita svojstva u Srbiji znaju samo meštani, dok nigde godinama nema zvaničnika, koji bi na sebe preuzeli odgovornost ulaganja neophodnih sredstava u njihov razvoj, stanje u ovoj grani turizma više je nego poražavajuće.

Bora Miljanović, direktor “Represent Communications” smatra da glavni problem leži u tome što većina banji nije vlasnički rešena.

- Najbolji primer vam je banja Gornja Trepča. Otkad je privatizovana, novi vlasnik je napravio takvu reklamnu kampanju da se poseta ovom mestu udvostručila! - objašnjava Miljanović dodajući da je Gornja Trepča pravi primer skladnog uvezivanja usluga i komunikacije sa medijima, koja svakako manjka ovdašnjim banjama.

No, da su problemi daleko dublji i da vuku korene još iz socijalističkog perioda upozoravaju nadležni iz najstarije banje na Balkanu - Vranjske banje, koja i zvanično ima najtopliju lekovitu vodu u Evropi.

- Nadležni u specijalnoj bolnici aktivnosti obavljaju u zgradi izgrađenoj 1888. godine! A, sa gradnjom "novog" hotela u ovoj banji stalo se krajem 70-ih zbog nedostatka sredstava... Krajnje ironično, ako se uzme u obzir da je baš u ovom periodu na Jadranu niklo sijaset novih hotela - priča Slavoljub Kostić, p.r. Vranjske banje i dodaje da je sunovrat krenuo sa donošenjem Zakona o zabrani investiranja u "ne privredu". On je oštetio ne samo ovu, već i svih ostalih 50 banja u Srbiji, i to po identičnom principu!

- Sve je počelo '65. kada Vranjska banja gubi satatus samostalne opštine, a lokalna vlast naprasno prestaje da ulaže u turizam i sva sredstva preusmerava na privredu ("Yumco", "Simpo", "Koštana") - priča Kostić i dodaje - Tako već krajem 70-ih ova banja postaje "uspavana lepotica", a hotel koji je trebalo da bude poslednja reč arhitekture prerasta u "Skadar na Bojani".

Vreme je pokazalo da je umesto ulaganja u privredu daleko pametnije bilo ulagati u turizam, no o tome tada, pa ni nekoliko decenija kasnije niko ne vodi računa.

Otud su godinama unazad, upravnici svih, pa i Vranjske banje bili primorani sami da se snalaze.

- Pre samo 15-ak godina, većina soba u hotelu bila je bez kupatila. Sada zamislite koliko nam je truda trebalo da nabavimo sredstva da bi iole upristojili ponudu, i koliko je daleko ponuda koju bi trebalo da imamo - priča Kostić.

- Do koje mere smo primorani sami da radimo na svemu najbolje pokazuje podatak da sam nedavno gostima, i to domaćim, sam morao da ukazujem na to da se u blizini Banje nalazi manastir Prohor Pčinjski i kako uopšte mogu da dođu do njega... Osim što bi naši ljudi trebalo da znaju takve stvari, na reklamiranju i promociji ponude ne samo Banje, već i onoga što je od kulturnog dobra okružuje trebalo bi da radi čitav tim profesionalaca! - kategoričan je Kostić.

Na nedostatak timskog rada ukazuje i kustos i istoričar umetnosti Tamara Ognjević, koja rešenje problema zapuštenog banjskog turizma pre svega vidi u pokretanju inicijative banjskih uprava.

- Mislim da je vreme da odgovorni prestanu da sede skrštenih ruku i čekaju svu neophodnu pomoć od drugih. Ni država, pa ni TOS ne mogu sami da reše probleme. Na njima je samo deo ulaganja, a za ostalo bi trebalo da se pobrinu oni koji sede u banjskim upravama. Za početak ne bi bilo loše da se svi zajedno dogovore o mogućnosti raspisivanja tendera, tačnije da sagledaju ko i kako bi sa strane mogao da uloži u srpske banje. Znate, ulaganja sa strane ne znače automatsku okupaciju! To je samo jedan od ovdašnjih mitova kojih se slepo držimo, a koji nas decenijama vuče unazad.

Gordana Plamenac, direktor Turističke organizacije Srbije slaže se sa ostalim sagovornicima Telegrafa da banjski turizam beleži nedostatak investicija usled nerešenih imovinskih odnosa. No, ona u prvi plan ipak stavlja niz pozitivnih pomaka.

- Najbolji primer toga da su značajna ulaganja dovela do izvanrednih turističkih podataka i gotovo pune iskorišćenosti su: Aranđelovac (zahvaljujući hotelu „Izvor“), Vrdnik (hotel „Premier Aqua“), Atomska banja - Gornja Trepča, Prolom i Lukovska banja - navodi Plamenac - Zahvaljujući i ovim primerima, primetno je ulaganje u smeštajne kapacitete ostalih banja u Srbiji, ali i razvoj dodatnih turističkih sadržaja (manifestacije, velnes i spa programi, akva parkovi).

Direktorka TOS-a dodala je i da konstatacija o poražavajućem stanju u našem turizmu nije u skladu sa statističkim podacima koji pokazuju kontinuirani rast.

Sa ovom konstatacijom slažu se i nadležni iz Ministarstva finansija i privrede (sektora za turizam), koji navode da je u banjskim destinacijama registrovan porast dolazaka turista za 12 odsto u odnosu na isti period 2012. godine.

- Po broju dolazaka turista i ostvarenih noćenja u prvih šest meseci 2013. godine izdvaja se Vrnjačka Banja sa 67. 973 dolazaka, sledi Sokobanja sa 23.125 dolazaka. Najveći porast u broju dolazaka turista (121%) zabeležila je Banja Vrdnik, dok je najveći porast broja noćenja (75%) registrovan u Banji Kanjiži - kažu iz Ministarstva.

(Katarina Vuković)