IZLAZIMO IZ KRIZE: U Srbiji se otvara sve više firmi!

Prvi put posle nekoliko godina u Srbiji je otvoreno više firmi i radnji nego što je ugašeno. Tako je za prvih sedam meseci ove godine ukupno osnovano 25.034 preduzeća i preduzetnika, a prestalo je da radi 17.715. To je jako dobar znak, naročito što je u poslednje tri godine prednjačio broj zatvorenih firmi - kaže u intervjuu za Telegraf.rs Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre (APR).

Da li je porast novoosnovanih firmi znak da se domaća privreda oporavlja?

- To je bez dileme pozitivan pokazatelj. Svi moramo da radimo na tome da se poveća broj ljudi koji se bave biznisom. Srbija sada ima 330.693 aktivnih firmi i godišnje se u proseku, kada nema krize, osniva oko 50.000 novih preduzeća i preduzetnika. U kriznim godinama taj broj pada. Potrebno nam je ne samo više firmi nego i bolja investiciona klima i zato je naša poruka koju upućujemo građanima – bavite se sopstvenim biznisom. Tako će biti i više malih i srednjih preduzeća. Sada se suočavamo sa situacijom da ukupnu privrednu aktivnost nosi 100 velikih kompanija pa one generišu 40 odsto prometa i 50 odsto prihoda.

Očito nisu ostvarena očekivanja da će mala i srednja preduzeća biti nosioci rasta i zapošljavanja?

- Tu su mnoga očekivanja ostala na nivou želja. Jer ovaj sektor očigledno ne ostvaruje ni prihod, ni promet, ni dobit, a ni zapošljavanje u onom obimu koji bi mogao da nas uporedi sa najrazvijenijim zemljama.Tu nema neke velike filozofije pa je razlika između Srbije i Nemačke i nekih drugih zemalja u tome što tamo sektor malih i srednjih preduzeća stvara 70 odsto prihoda, prometa i dobiti i čini temelj te privrede. I u Srbiji se tzv. malom sektoru moraju stvoriti bolji uslovi za rad. A kad se kaže da treba unaprediti ambijent, tu se ne  radi samo o pojednostavljenju procedura, već i o promeni svest i - da se vrate vrednosti kao što su rad i odgovornost za vođenje privatnog biznisa i više ne polazi od toga da je dobar posao samo onaj u javnom sektoru.

Šta je najviše uticalo na to da se više firmi otvori?

- Došlo je do nekih promena u privrednom ambijentu. Država je olakšala donošenje odluke da se uđe u biznis i započne poslovanje. U tome je bio zapažen i trud Agencija za privredne registre. Prošle godine je izveštaj "Duing biznis", koji jednom godišnje objavljuje Svetska banka, svrstao Srbiju u deset vodećih reformatora u svetu. Napredovali smo za 49 pozicija kada je reč o pokretanju poslovanja, najviše zahvaljujući tome što je ukinut osnivački kapital za započinjanje biznisa, odnosno registraciju firme. On danas iznosi simboličnih jedan evro. Pojedini stručnjaci su postavili pitanje da li je dobro da je osnivački kapital tako mali. Mi smatramo da je to dobro i podsticajno, tim pre što se Srbija nalazi u krugu 87 zemalja u svetu koje su usvojile ovakvu meru. Naravno, osnivački kapital nije garancija da će onaj ko osniva firmu i da plaća obaveze, već su to ukupan kapital, bonitet i sredstva obezbeđenja plaćanja.

Da li očekujete da će se nastaviti trend većeg broja osnovanih firmi?

- Ukoliko se nastavi sa reformskim potezima i  privreda rastereti troškova poslovanja, to se može očekivati. U tom slučaju, ovaj trend bi trebalo da ostane do kraja godine.

Prema drugim indikatorima naša zemlja je u velikim problemima?

- Radi se na otklanjanju i tih prepreka, na unapređenju poreskih procedura, kao i onih kod izdavanja građevinskih dozvola.

To neće ići lako kad sami kažete da se sve vrti oko 100 najvećih kompanija. Šta kažu rezultati iz najnovijih konsolidovanih finansijskih izveštaja?

- Najveće domaće kompanije, njih 813, i pored pozitivnih poslovnih rezultata u iznosu od 212 milijardi dinara, ostvarile su ogromne finansijske i ostale gubitke u iznosu od 237 milijardi dinara, pa su konačni rezultati njihovog poslovanja negativni i iznose 13 milijardi dinara. Uprkos povećanom broju konsolidovanih pravnih lica za 3,3 odsto, u njima je smanjen broj zaposlenih za 3.708 radnika. Po broju zavisnih lica, i dalje su najveći "Delta holding", Industrija mesa "Matijević" i "MK grupa". Ako se podsetimo rezultata poslovanja privrede na osnovu redovnih finansijskih izveštaja koje smo objavili u junu, najuspešnije preduzeće po ostvarenoj dobiti u 2012. godini bila je Naftna industrija Srbije (NIS) sa 49,5 milijardi dinara, a najveći gubitak, od 35,1 milijardu, imao je Srbijagas, dok su listi 100 najuspešnijih preduzeća po ostvarenoj dobiti i "Telekom Srbija", "Telenor", "Tarket " i "Sunoko", a među najvećim gubitašima "Železnice Srbije", "Petrohemija", "Vip mobajl" i "Putevi Srbije" .

Da li vas je nešto iznenadilo na toj listi?

- Za mene jesu najupečatljiviji rezultati NIS-a, kompanije koja je iz državnih ruku međudržavnim ugovorom prešla u ruke strane kompanije i koja je u fascinantno brzom roku pokazala pravac u kojem treba razvijati strateške grane privrede u našoj zemlji. U kratkom roku je od gubitaša postala veoma profitabilna firma.

Iz kojih je sektora najviše otvorenih firmi, a gde se najviše zatvaraju?

- Najviše ih je iz trgovine na veliko i na malo. Ono što i posebno ohrabruje je čak 100 novih firmi za proizvodnju električne energije, pretpostavljamo da su male hidroelektrane. Novih firmi je i kod konsultantskih poslova, drumskog prevoza, restorana, gradnje stanova. Sa krizom su se dosta zatvarale firme iz građevinske industrije i male trgovine. U principu, u sektorima u kojima se firme najviše otvaraju, ujedno se i najviše zatvaraju.

Šta je vaš savet, koji biznis da se započne?

- Dobro je opredeliti se za neki zanat, frizerski, obućarski ili neki drugi za koji je moguće steći određene kvalifikacije. Podaci govore da od 780.000 nezaposlenih u Srbiji samo 7.000 su zanatlije.

Na čemu trenutno radi APR?

- Radimo sada na projektu koji se zove uspostavljanje registra diskvalifikovanih lica, što se odnosi na zabranu određenom krugu ljudi da se bavi biznisom. Neophodno je da se podigne jedna barijera prema neodgovornim licima koja generišu velike poslovne probleme, namerno dovode firmu u blokadu, pa brzim otvaranjem nove firme nastavljaju da posluju ostavljajući staru firmu u dugovima. Potom tu su lica kojima je odlukama Ministarstva unutrašnjih poslova i pravosuđa zabranjeno obavljanje određenih delatnosti. I sva takva lica u vremenski ograničenom roku biće lišene prava da se bave biznisom, a njihovi podaci biće javni.

Šta još možemo da očekujemo?

- Sa Poreskom upravo radimo na unapređenju jednošalterskog sistema za registraciju firme koji je, da podsetim, prvi pravi jednošalterski sistem koji je u funkciji od 2009. godine. Ono na čemu trenutno radimo sa ovom institucijom je da se poreski broj dodeljuje u kraćem roku od 48 sati, pa će to skratiti proceduru registracije firme na šalteru APR sa tri na jedan dan. A da bi povećali efikasnost u kontroli već registrovanih firmi, sa Poreskom upravom radimo na boljem informacionom povezivanju radi razmene podataka. Podatke o kompanijama iz naših registara elektronski šaljemo Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja što omogućuje prijavljivanje zaposlenih bez odlaska na šalter. Sa MUP-om imamo potpisan protokol o informacionom povezivanju koji za sada omogućuje pravnim licima, vlasnicima vozila da produže registraciju bez suvišnih papira. Tesno sarađujemo i sa Upravom za sprečavanje pranja novca, privredni kriminal i policijskim upravama koje koriste naše podatke u borbi sa kriminalom. Verujemo i da će formiranjem novog registra ponuđača, koji u APR startuje 1. septembra, doći do skraćenja procedura u vezi javnih nabavki.

(Natalija Sekulić)