PREGOVARAČI MUP ZA TELEGRAF: U kriznoj situaciji jedino oružje nam je reč!

Kada neko preti da će se ubiti, zabarikadiran sa članovima porodice, da će aktivirati plinske boce ili bombe, kad pobegne od policijske potere i izbegava privođenje, na scenu stupaju pregovarači iz Pregovaračkog tima MUP-a Srbije.

Srbija za sada ima 86 članova pregovaračkog tima, među kojima su i psiholozi, spremni da na telefonski poziv u bilo koje doba dođu na lice mesta i započnu pregovore.

Tatjana Kljun, koordinatorka ovog tima, kaže da je posao stresan, ali da svako ko se opredeli da bude deo tima, mora pokazati veliku elokventnost, otvorene životne stavove, humanost i zrelost.

To su ljudi koji već rade u policiji, angažovani na svojim redovnim poslovima, ali kada su u pitanje krizne situacije, one imaju prednost.

- Mi radimo u timu. Onaj ko govori je zapravo prvi pregovarač, a drugi je uslovno rečeno "glavni". Kada dobijemo dojavu da neko hoće da se ubije ili se zabarikadira u neku prostoriju i neće da izađe, preteći da će dići u vazduh i sebe i članove svoje porodice, mi odmah prikupljamo podatke ko je zapravo ta osoba, gde je išla u školu, šta je hobi i počinjemo razgovor - kaže Tatjana Kljun.

Ona navodi da je pregovarač uvek u civilu, ali se predstavi i kaže da radi u MUP-u.

- Kada stekne poverenje, pregovori počinju. Nekada je potrebno i po nekoliko sati da se takva situacija reši, a nekada i manje od sat vremena. Najbolje je kada se uspostavi direktan kontakt, ali nekada pregovaramo i iza zatvorenih vrata, jer najvažnije je da pregovarač bude bezbedan i ne ugrozi ostale članove tima - kaže koordinatorka Pregovaračkog tima MUP-a Srbije.

U nizu situacija u kojima je bila, Tatjana pamti pregovore koji su trajali satima.

- Baka i deka su odgajali dete koje je majka napustila. Bili su vezani jedni za druge, a onda je preko Centra za socijalni rad majka, koja se iznenada pojavila, zahtevala starateljstvo nad detetom. Deda je zatvorio dete u sobu i pretio da će aktivirati plinsku bocu - priča ona, i dodaje da su pregovori trajali iza zatvorenih vrata.

- Dečak od sedam godina se nije čuo, iako sam mu se više puta obratila i htela da saznam šta je sa njim. Reč nije progovorio. Kada se sve uspešno završilo, pitala sam ga da li me je čuo. Odgovorio je potvrdno, ali se nije javio jer je bio uplašen - priseća se Tatjana.

Ljudi sa kojima se pregovara su različitog obrazovanja i statusa, počev od nespismenih, pa do doktora nauka. Pregovorači su imali slučaj i jednog advokata, koji se zabarikadirao u kuću koju je izgubio nakon sudske odluke, ali nije hteo da izađe.

Član pregovaračkog tima je i Šapčanka S. Ž., oficir u Policijskoj upravi, koja je imala nekoliko ovakvih situacija.

- U jednom selu članovi porodice su pozvali policiju, jer im je odrastao sin pretio samoubistvom. Kada smo stigli na lice mesta, on je već pokušao da preseče vene, odustao i popeo se na drvo, preteći da će se ubiti. Pregovori su trajali 11 sati - kaže ona.

Sin je sa sobom poneo nož i motku.

- Išla sam korak po korak da ga ubedim da najpre odbaci motku, pa nož, pa da siđe na nižu granu, kada me pitao da li ću ga poljubiti ako siđe, obećala sam. Najvažnije je da osoba stekne poverenje u vas i onda će biti rezultata. Nikada ne smete da ih slažete, jer pored toga što vi njih nešto pitate , pitaju i oni vas. Sve je trajalo 11 sati, stalno sam gledala nagore i, kada se završilo, kosa mi je bila potpuno mokra - kaže nam Šapčanka S. Ž.

U ovakvim situacijama, kada se neko odluči na samoubistvo, uvek se okupe i ljudi koji to posmatraju i različito reaguju, počev od "navijanja". Pregovarač mora da se ponaša kao da oni ne postoje.

- Da biste uspostavili kontakt s osobom, nekada morate da se popnete i na krov zgrade. Bila sam u situaciji da se popnem na krov, uhvatim za ogradu, sagnem, kako bi me čovek koji je pretio da će skočiti ne samo čuo, već i video - kaže S. Ž.

(M. Eraković)