ŽENA ZA PRIMER: U pedeset i trećoj počela da studira (FOTO)

Vera Mlađan živi kao podstanar sa suprugom, ćerkom i dvoje unučadi u dvosobnom stanu, nema posao, i iza sebe je ostavila brojne kako kaže "teške" životne trenutke. No, ništa je nije omelo u nameri da za razliku od drugih koji sanjaju, živi svoje snove!

Uprkos brojnim zluradim komentarima i obeshrabrivanju sa kojim se susretala na svakom koraku, ova 53-godišnja Somborka prošle godine upisala je Višu poslovnu školu, prvu godinu završila u roku sa prosekom 7.87, i tako pokazala da njeno vreme (kako su je ubeđivali) nije prošlo, već da tek dolazi!

- Nisam htela da dozvolim da me zatvore u jednu sobu, nateraju da zavežem maramu i provedem ostatak života kraj šporeta! Da se moja vrednost meri time koliko kilograma zimnice sam spremila ili koliko su tanka rezanca koja sam napravila za supu - počinje priču za Telegraf Vera opisujući ono što se od nje kao 53-godišnje žene očekivalo na Balkanu.

Umesto da razmišlja o penziji, Vera je sebi "udarila" tempo života na kojem bi joj pozavideli i 20-godišnjaci.

- Dok sam radila, moj dan je odista bio više nego dinamičan. Ustala bih oko šest, pre kapaka otvorila kompjuter, proverila mejl, posetila svoj blog (verkic.rs), razmenila par toplih ljudskih reči sa onima kojima je to potrebno, prokrstarila internetom... Onda bih otišla na posao (školskog administrativnog referenta), a odatle trkom na predavanja... Uveče bi se, nas nekoliko kolega okupilo da lakše zajednički savladamo "problematično" gradivo, a onda pravac kući na "posao" majke i bake - priča nam Vera.

Umesto spavanja, noć je, kaže, bila rezervisana za uređivanje njene blog-stranice. Najaktivnija je bila 2011. godine, a petkom se u ponoć čekalo čiji će blog "Džepna Venera" ili "Verkić" (kako je poznata među blogerima) objaviti u okviru svoje sekcije "Prati petak".

- Iako sam oduvek bila društvena, onlajn život me je prosto opčinio. Preko noći sam počela da razmenjujem priče i savete sa ljudima, koje možda nikada ne bih imala prilike da upoznam. Jednostavno smo se "nalazili jedni drugima".

Na blog je čak postavila i forum gde bi nakon svakog predavanja "okačila" sve lekcije, a nije se libila ni da sa drugima podeli svoju prilično tešku životnu priču, kako bi ličnim primerom pokazala da nikada ne treba odustati od svojih snova.

- Udala sam se veoma rano. Bilo mi je svega sedamnaest godina i mislila sam da je to jedini način da rešim teške probleme sa kojima sam se suočavala. Možda je sa tim imalo veze i to što mi je otac bio veoma strog i konzervativan... Ubrzo sam rodila ćerku, ali svesna toga da sa 10 razreda škole neću moći ništa da postignem u životu, svega nekoliko dana po porođaju, krenula sam na polaganje prvih ispita da bi u roku završila srednju ekonomsku školu - priča nam Vera.

A, onda joj se nakon 16 godina braka ceo svet srušio.

- U trideset i trećoj sam se razvela, ostala bez majke i posla. Sreću sam ponovo upoznala udajom za mog sadašnjeg supruga. Da smo se teško borili za pristojan život ne treba da pričam, jer smo živeli svakodnevicu sa kojom se suočava svaka druga porodica u Srbiji. Prekretnicu u životu, međutim, predstavlja trenutak kada sam pre šest godina rešila da kupim kompjuter.

Od toga da nije znala gde se nalazi dugme za uključivanje kompjutera do statusa kultnog blogera nije mnogo prošlo.

- Provodila sam sate za komjuterom, a kada su se pojavili Fejsbuk i Tviter počelo je moje dočekivanje zore na ovim društvenim mrežama. Imala sam i po 20, 30 tabova otvorenih istovremeno. Ubrzo sam počela i da blogujem.

Razmenjivanje iskustava i priča sa ljudima bilo je dragoceno za mene. Shvatila sam da ukoliko želim mogu da nastavim da nadograđujem svoje znanje. Tako sam odlučila da nastavim školovanje.

No, kako to u životu biva, ubrzo je naišla nova prepreka...

Iako je na vreme završila prvu godinu, Vera je u međuvremenu ostala bez posla, te se sada postavlja pitanje kako će da plati narednu godinu studija koja košta 1.000 evra. No, sasvim u svom stilu, Vera nema vremena za očajavanje.

- Treba platiti i grejanje i vodu i struju, ali ja sam ubeđena da će se naći pare za sve. Ovim putem želim samo da poručim svim mladim ljudima da ne shvataju neozbiljno školovanje i da veruju da je to jedina prava budućnost! Ako ja sa 53 godine mogu da verujem da će jednoga dana u ovoj zemlji znanje i stručnost biti merilo pravih stvari, onda ne vidim zašto i oni od 16 godina ne bi mogli tako da razmišljaju - završava priču za Telegraf Vera, dodajući da će o tome čime bi volela da se bavi razmišljati kada uspešno završi studije.

(Katarina Vuković)