Samo jednoj od deset porodica ne smeta što im je dete gej (VIDEO)

U dve od deset porodica u Srbiji homoseksualno dete doživi nasilje, u šest ga ubeđuju da nije normalno, dok samo u jednoj od deset porodica ima mesta za njega, pokazuju statistički podaci.

NVO "Siguran puls mladih" pomaže i roditeljima i deci da istinu prihvate normalnije.

- Često sam se preispitivala i vraćala u prošle dane, vrtela u glavi slike iz njegovog detinjstva sa ciljem da vidim da li sam ja možda kriva što mi je sin gej i da li je možda nešto u njegovom detinjstvu uticalo na to - priča jedna majka LGBT osobe, koja je učestvovala u radionicama za podršku roditeljima čija deca reše da im kažu istinu o svojoj homoseksualnosti.

Činjenica da bi tek svaki peti pojedinac prihvatio LGBT osobu u svojoj porodici nije nimalo ohrabrujuća, pa se zato i pripadnici seksualnih manjina posebno pripremaju za momenat "coming out-a", odnosno otvorenog razgovora o svojoj seksualnosti sa roditeljima.

Ali, u tradicionalnoj sredini kakva je Srbija, takve životne situacije se često pretvaraju u najdramatičnije trenutke u životu čoveka.

- U ovom društvu je to još uvek teško prihvatiti pre svega zato što roditelji od samog rođenja deteta nekako gaje snove, prvo o velikom tradicionalnom venčanju, pa o velikoj porodici, punoj kući dece, mnogo unuka i svemu tome. I u tom trenutku, kada vi kažete svojim roditeljima da vi baš i niste ono što su oni mislili ili priželjkivali od vašeg rođenja, nekako sve to pada u vodu, ruše se njihovi snovi i tada kreću muke - priča Adorjan Kurucz, gej aktivista.

Nevladina organizacija "Siguran puls mladih" prepoznala je značaj rada kako sa mladim LGBT osobama, ali takođe i sa roditeljima u trenutku kada saznaju koja je seksualna orijentacija njihovog deteta.

Upravo zato su i pokrenulii projekat "Psihosocijalne podrške za roditelje LGBT osoba", u kojima su deca i roditelji učestvovali u različitim aktivnostima i radionicama.

- Ne osuđujemo roditelje, mi smo program i započeli sa namerom da im pomognemo, jer znamo da se oni nalaze u jako teškoj poziciji kada dobiju jedno takvo saznanje. Nemaju podršku, nemaju kome da se obrate, za njih je to potpuni šok - kaže Isein Fetoski, iz "Sigurnog pulsa mladih".

On dodaje da je ideja samog projekta bila lakše prihvatanje LGBT osobe u svojoj porodici. Ovakav vid pomoći roditeljima bio je prvi u našoj zemlji, a značaj ovih radionica prepoznat je i nagrađen od strane Erste fondacije za društvenu integraciju.

Naime, ovaj desetomesečni projekat u kome su učestvovala 22 roditelja, nagrađen je specijalnom nagradom, a veoma pozitivno je ocenjen rad na uključivanju roditelja u proces prihvatanja seksualnog identiteta svog deteta, a samim tim i na kreiranju društveno povoljnijeg okruženja za pripadnike LGBT zajednice.

- Praktično i roditelji dolaze u neku ruku u situaciju da moraju i oni da se autuju kada se njima dete autuje. Onda oni imaju novo saznanje, i moraju da načine jedan korak i da izađu iz ormara. Da prihvate to, da nemaju problem da odbrane svoje dete, da nemaju problem da budu roditelji gej deteta - objašnjava Fetoski.

Kada roditelj sazna da je njegovo dete LGBT osoba, prvo sledi šok, koji prati poricanje i odbijanje roditelja da prihvati stvarnost, ponašanje da se ništa nije dogodilo, kao i izbegavanje razgovora na temu seksualne orijentacije svog deteta.

Nakon toga javlja se osećanje krivice i besa, a cilj kome se teži jeste uklanjanje negativnih emocija i prihvatanje deteta od strane roditelja. Ovaj proces može trajati godinama, a moguće je da uprkos proteklom vremenu ne da odgovarajuće rezultate.

- Ja imam jednog klijenta koji je afirmisan čovek, u svetskim razmerama, čija majka i dan danas neće da se pomiri sa tim da je on takav. Ali on je reprezentat i ove kulture i naroda našeg na najvišem nivou. Ali majka neće da prihvati - objašnjava psihoterapeut Ljubomir Erić.

On dodaje da se veoma često događa da i same LGBT osobe teže da sakriju svoju seksualnu opredeljnost, kao i da veoma često sebe mrze.

- Porodica tih osoba vrlo teško prihvata takvu situaciju. Viđao sam ekstreme da su očevi dovodeći svoju decu, gde smo utvrđivali jednu takvu situaciju pretili da će da ih ubiju, jer bolje je da ih ubiju pa da ne budu bruka za porodicu, nego da budu takvi - napominje Erić.

Roditelji koji su učestvovali u radionicama kažu da im je ovaj vid podrške pomogao da poprave i izgrade bolje odnose sa svojom decom, kao i da su oni nakon toga bili spremni da razgovaraju sa drugim roditeljima i posavetuju one koji su se našli u istoj situaciji.

(Marina Mirković / Jovana Mikašinović)