ZLOČIN IZ MRŽNJE: Novom odredbom zakona bolja zaštita LGBT osoba? (VIDEO)

U decembru prošle godine, srpski zakon postao je bogatiji za jedan član koji, ukoliko ne ostane samo slovo na papiru, može značajno poboljšati položaj manjina.

Uvođenjem tzv. instituta zločina iz mržnje, odnosno strože sankcionisanje nasilja, napada ili uvreda ukoliko su učinjeni iz mržnje prema pripadnicima seksualnih, verskih ili nacionalnih manjina, država je stala u odbranu slabijih.

- SUP mora da pronađe te izvršioce, tužioci da optuže i pruže dovoljno dokaza na sudu, a sudovi da adekvatnom kaznenom politikom reaguju na ovakve pojave - objašnjava državni sekretar Ministarstva pravde Danilo Nikolić.

On dodaje da zločin iz mržnje obuhvata napade navijačkih grupa između sebe, kao i napade na druge osobe samo zato što nose boju određenog kluba, nasilje prema LGBT osobama, pisanje grafita političke sadržine jer su drugačijeg opredeljenja i slično.

Ova odredba bi, kako kažu u Ministarstvu pravde, sama po sebi trebalo da ima preventivno dejstvo.

- Sam činilac ako zna da će biti strože kažnjen nego da je recimo izazvao tuču sa nekim vršnjakom, a zamerili su se zbog nečeg sasvim konkretnog, a nije iz mržnje, sigurno je da će se uzdržavati od vršenja takvih krivičnih dela - tvrdi Nikolić.

Nedavno doneta Strategija za borbu protiv diskriminacije je nešto što je Srbiji nedostajala kada govorimo o ljudskim pravima, tvrde i pripadnici nevladinih organizacija, ali i pripadnici države.

Međutim, koliko će se stvari promeniti, zavisiće najpre od Akcionog plana, a potom i hoće li se poštovati načela ovog dokumenta.

- Paradoks pred sudovima u Srbiji je da se u slučajevima kad ste pripadnik LGBT zajednice nasilnici kažnjavaju blaže, jer sudija nekako na to gleda kao pa on ima "opravdanje" za napad - kaže Goran Miletić, iz "Civil rights defenders".

Da sudstvo i stručni kadar nije obučen i dovoljno senzibilisan za rad sa manjinama, potvrđuju primeri iz prakse.

- Nedavno smo imali uvid u presudu Višeg suda u Beogradu, gde je sudija u presudi navela, citiram, da su se osumnjičeni našli sa NN pederom i da su ga tukli iz razloga homofobije. I doneta je oslobađajuća presuda, jer je razlog homofobije smatran kao legitiman razlog napada na neko lice - priča Ivana Stjelja, pravnica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM.

Njima su pripadnici LGBT zajednice prošle godine uputili pritužbe zbog 14 slučajeva fizičkog nasilja, ali i samo četiri pritužbe zbog uvrede. Iz YUCOM-a kažu da to nije realno stanje u društvu.

- Kod diskriminacije jeste najveći problem što je ona zastupljena u svim slojevima društva, od onih slojeva koji su da kažem niži i neobrazovani do slojeva koji su manje siromašni i više obrazovani. Naravno, što je viši obrazovni profil, to je onda oblik diskriminacije ako mogu tako da kažem sofisticiraniji i teže ga je primetiti, uočiti i procesuirati - objašnjava Stjelja.

Zbog toga je organizovana obuka u kojoj učestvovali pripadnici iz preko 150 policijskih uprava širom Srbije. Učili su kako da prepoznaju diskriminaciju i govor mržnje, i kako da spreče zločine iz mržnje. Sličnu obuku prošle su i sudije, tužioci i predavači na Pravosudnoj akademiji.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić ističe da se ukoliko je zločin počinjen iz mržnje obavezno mora uzeti kao otežavajuća okolnost.

- Ovakva odredba će omogućiti da se dela ove vrste pravilno kvalifikuju, da se na adekvatan način kažnjavaju, da počinioci dobiju zaslužene kazne - kaže Petrušićeva.

Razlog za sumnju hoće li se zaista postupati u skladu sa zakon javlja se zbog toga što je od prve presude donete zbog govora mržnje na Internetu prošlo više od godinu dana. Radi se o procesima koje je teško dokazati.

U govor mržnje spada i širenje u javnosti predrasuda koje za posledicu mogu imati ponašanje koje je nasilno ili na bilo koji drugi način štetno po pripadnike manjinskih grupa. Ali, nije svako neslaganje ili politički drugačije mišljenje govor mržnje.

- Postoje stavovi sa kojima se ja duboko ne slažem, ali ću se uvek boriti za pravo onih koji se zagovaraju da ga kažu. Recimo, ljudi koji se protive organizovanju Parade ponosa su ljudi sa kojima se ja duboko ne slažem, ali to je legitiman politički stav. Ono što nije legitimno jeste kvalifikovanje LGBT osoba kao bolesnih, kao ovakvih ili onakvih, kao i da im se na bilo koji način preti - objašnjava Jovana Vuković iz Regionalnog centra za manjine.

Nezadovoljstvo iz tabora nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava stiže zbog odluke Apelacionog suda u Beogradu, da osudi portparola pokreta "1389" Mišu Vacića na godinu dana uslovne kazne zatvora zbog širenje mržnje prema LGBT populaciji pred Paradu ponosa 2009. godine, zatim zbog nedozvoljenog posedovanja oružja i sprečavanja policajca da ga legitimiše.

Sa ovakvim odlukama, kao i porastom tenzije nakon održane prve Parade ponosa u Budvi, nije samo pitanje hoće li biti Prajda ove godine u Beogradu biti, već hoće li država stati na stranu zakona i zaštititi slabije ili će popustiti pred pritiscima nasilnika.

(Marina Mirković / Jovana Mikašinović)