Uz pomoć rupe u zakonu i firme daju kredite

Malo je poznato da u Srbiji kreditiranjem mogu da se, pored banaka, bave i firme.

Tako je nekoliko privatnih firmi pronašlo rupu u zakonu i način da veoma skupe zajmove plasira najsiromašnijim građanima, koji ne mogu da dobiju novac od banaka jer nisu kreditno sposobni. Zakonitost ovakve prakse je i formalno pod znakom pitanja, ali bar za sada, nadležni organi ne reaguju, piše "Danas".

Trenutno, ovakvim kreditiranjem bave se bar tri privatne firme − Mikrofins, Mikro razvoj i Agroinvest fond. Procedura je sledeća: klijent se obraća "preduzeću za mikrokreditiranje" i traži novac, ono mu odobrava "kredit" i upućuje ga da se obrati partnerskoj banci. Banka zatim formalno zaključuje ugovor o kreditu sa klijentom na bazi 100 odsto depozita, koji obezbeđuje sporno preduzeće.

Sa stanovišta banke, ovakav poslovni odnos nije ni sporan ni nelegalan, jer banka odobrava kredit na osnovu 100 odsto depozita, što znači da ulazi u posao bez ikakvog rizika. Zapravo, banka je u ovakvom slučaju samo kurir koji za određenu proviziju legalizuje stvarni kreditni odnos firme i građana.

Sav rizik, i pravni i finansijski, snosi preduzeće.

- Podnosioci zahteva mogu biti sva fizička lica bez obzira na kreditnu opterećenost, status lica zaposlen/nezaposlen i delatnosti u okviru koje posluju - navodi se u promotivnom letku Mikrofinsa. U ovoj organizaciji tvrde da svojim klijentima, među kojima su dominantno pripadnici romske populacije, pomažu da izađu iz siromaštva, jer im omogućavaju da uzmu kredit koji im niko drugi ne bi dao, a koji će ovi iskoristiti za ostvarivanje svojih poslovnih ideja.

Problem je konstatovala i Narodna banka Srbije i uputila ga policiji na dalje razmatranje.

Upitan o zakonitosti ovakvog poslovanja i visini kamata koje naplaćuje, vlasnik Mikrofinsa Saša Braco Dimitrovski, kaže da njegova firma ne daje kredit građanima, već daje depozit banci koja odobrava zajam.

- Mi radimo sa najugroženijim ciljnim grupama, Romima, nezaposlenima, koji su marginalizovani i u bankama ne mogu da dođu do kredita. Nama banke uzmu više od polovine kamate - kaže Dimitrovski, objašnjavajući razlog za kamatu od skoro 3,3 odsto mesečno. U isto vreme, kako kaže, "jemac može da obezbeđuje i dva, tri, četiri kredita", što umanjuje sigurnost kreditnog plasmana. Dimitrovski potvrđuje da je razlog što se traži da jemac bude zaposlen u javnom sektoru to što se u državnim firmama daleko teže dobijaju otkazi nego u privatnim.

(Telegraf.rs/ Izvor: Danas)